Naša književnost, 01. 09. 1947., str. 42

ТРИ ПЕСМЕ.

ПИТАЛИЦЕ

Старац Вук седи на обали туђинске воде, облаке посматра ретке,

слуша вечерње, непознате птице;

а поток му као некад задаје загонетке и питалице:

Има ли, Вуче, што брже од муње

кад плане за суше над мачванским житом,

и лепшега игде детлића и жуње

од сунца вечерњег кад у Дрину тоне,

а глас зрикаваца дозива га питом>

Да ли ко као подринске шуме изненада затвори вргтнице испред првог мрака»

Има ли игде мирнијега стада

од сутоном окупеаних рађевачких брежуљака»

Зна ли ко у свету паучину тању

од сутонове над пашњацима пређе» Има ли жетелица које брже жању од ноћи кад сјесени по Србији њиве пожње смеђе2 а

И опет поток загонетке задаје Вуку: Има ли игде на свету светлијих дана, него кад месец дигне над Цером руку и ноћ поцерску обасја те буде пространија од јулског дана