Naša književnost

ГРАЂА | ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ НАШЕГА ВРЕМЕНА

_У Земуну 23 децембра 1851'

Кад сам описивао славна дела Милоша Обреновића, потомство има право тражити од меке описаније и његова моралнога карактера и рђавих дела. Стање мога здравља не допушта ми засад (а може бити да већ неће никад ни допустити) да о томе што редом напишем; него сам се наканио, као уочи смрти, само да побележим без икаква реда, како ми што на ум падне, па ако мени смрт не допусти да од ових белега по могућству књигу начиним, да ако се 33 то кадгод какав други, још бољи од мене, мајстор нађе. .

Док је Милош за Кара-Ђорђијина времена живео под власти брата свога и Кара-Ђорђија, био је истина, колико сам ја дознати могао, у реду мирних и поштених војвода, као што је, може бити мало поетически, кавано у житију његовом на страни 50-0ј; но сад, као што сам га ја јесенас у Србији оставио, он нити зна што је грехота, ни што је срамота, нити и најмање савести у срцу своме

- има: најкраће рећи: он се може назвати правим тираном и највећим безакоником. Камо срећа кад се ово делима његовим не би посведочило, него кад бих се ја у лажи ухватио!

Мени се чини да ће се најлакше претставити портрет Милоше-

, ва живота у власти и господству кад му се опише ових пет главних својства. његових: [. Спрдња, 1. Самољубије и презреније свију других ЗРУДИ, ШП. Самовољно владање и управљање земљом и на-

одсм, 1/. Непостојанстао и лаж, УМ. Домаћи живот.

Милош је човек од природе морао бити весео и шаљив, а потом у господству и у, беспослици мало помало дотле је дотерао да

1 Овај Вуков рукопис чува се у архиви Српске академије наука. — Ур.