Naša književnost

154 у : 5 Књижевност

жоша у оџаклији, где се сва књажевска свита била скупила, те додавали што је који знао; а за моловањем пасоша чекао је сурупија, с другим различним писмима, два дана.

Како се спрдња збијала с мојим и Новога Завјета, то није овде за описивање, јер је врло дугачко, него, ако још које време будем жив, гледаћу особито да опишем.

Пре четири месеца ја оболим у Београду, жена ми се страшно разболи у Земуну, колера се појави на све стране, а и осим тога рад сам био дете да наместим где у школу; зато се 16 августа преко кнеза Васе Поповића, претставивши све узроке, замолим Милошу препокарно да би ми допустио да отидем на два месеца дана кући, код које и онако нисам био већ готово година дана. Пре икаква другога одговора дође на директора Београдске полиције, Цвјетка Рајовића, Амиџин пасош са заповешћу да се у суд скупе не само сви чланови магистратски, него да дођу и оба Симића (Стојан и Алекса), који су као намесници Милошеви у Београду, па онда директор полиције пасош да најпре јавно прочита; и потом да ми га преда, као што се и учини, само што Алекса Симић није могао доћи, него место њега узове Стојан Симић некога бившега Милошева хазнадара, садашњега смедеревског трговца, и ортака Симића, Гаврила Поповића. И у овоме пасошу, као и у ономе првом, стоји најпре моје телесно описани које се овим речма завршује: „Словомљ, овљзи рођакљ_ моћ, подобнњи писар и сав Бтвику цара Душана, као што га исторја описуе, надскверниса фигура.“

и

Године 1820, једна лепа и млада жена, по имену Милица, оста- | _вивши свога мало сулудастог мужа, побегне некуд с другим ожењеним човеком и однесе с мужем рођено мало женско дете. Кад их негде ухвате и поведу у Крагујевац, пристане за њима и Миличи муж са своја два, као и он оба сулудаста, брата, као да се туже, и да би пред Милошем слободније говорили, напију се подобро у некакој крчми на путу. Кад дођу пред Милошев двор, сва три брата потегну капама о: земљу, вичући иза гласа: „Има ли где суда у царевој Земљи»“ Милош видећи их сулудасте и пијане, повиче: „Има, браћо, има.“ Кад Милош види каква је лепа жена, он помисли да их распусти; али муж неће никако на то да пристане, него иште да се казни и жена и онај с ким је она била побегла, па жену своју и дете опет да води Куби. Видећи Миличин муж с браћом својом да