Naša književnost

Грађа за српску историју - 155 _

Милош једнако држи страну Милици, и да навија да их распусте, они сва тројица једном повичу: „Ако нам нема суда, ми ћемо поскакати у воду.“ На то им рекне Милош: „Вала нећете“ А они:. „Вала оћемо“. Милош: „Де да видим“. А они онда начну к Лепеници на ћуприју. Кад Милош види да ће доиста да поскачу у воду, скочи и он, па потрчи за њима, вичући иза гласа на момке И на остале људе, који су око ћуприје били: „Не дајте, море, док и ја дођем!“ Кад све потрчи к Лепеници, онда и ја похитим онамо, но док ја дођем к ћуприји, два су брата били скочили с ћуприје у воду, а трећега, који се као накањивао, на знак Милошев турне неки од момака, те и он падне доле. И премда је ћуприја с два добра човечија боја била висока, ни једноме не буде ништа, него проватфавши се мало по виру, који није био врло дубок, изиђу напоље, И онако мокри дођу опет на судиште, и стану се наново судити. После дугога разговора, Милош једва наговори Миличина мужа те. пристане да пусти Милицу, а он њему да даде 100 гроша и књигу . да за живота свога не плаћа харача ни порезе, и да га онде одмах ожени другом женом, која такођер има дете Потом Милош пошаље те доведу некакву луду девојчуру, која је онуда скитајући се С неким од момака или просјака родила дете, па их са својом двор: ском музиком (с егедама) и с неколико момака одмах пошаље у цркву те се венчају, и још, кад изиђу из цркве, момци избаце неколика пиштоља; па онда младожења, примивши сто гроша и поменуту књигу отиде с новом својсм женом кући, а Милица остане у двору (а и онога с којим је она била побегла, пошто га мало протуку и прохапсе, отпусте).

Оваковим спрдњама нема ни броја ни конца, али их има још · страшнијих од свију овде поменутих. Неки Милошев башчован, Косовац, крупан и здрав човек, којега је он био оженио неком сирдтом удовицом, коју је од спрдње звао сестром, као и њега зетом, дође к њему у авлији негде предвече пијан, па повиче: „Еј; шура! дај ракије.“ Онда Милош заповеди свом подрумџији те му донесе поке најжешћега штирта, па га натерају те аве на један душак попије; а кад се у њему штирт запали, Милош заповеди те га баце у воду, као да би се расхладио (јер кажу да су они у оваквим догађајима и друге тако лечили), но он сиромах умре, и изнесу га из воде мртва. 5 о

п“