Naša književnost

172 - - - Књижевност -

ма. Али исто тако важан, можда још важнији повод била је жеља да види Његоша, с којим се присно спријатељио кад се овај, путујући у Русију, задржао у Бечу. Његош је био основао штампарију, која је имала и Вукова слова. То је била прва штампарија међу Србима с његовим словима и Вук се надао да ће на Цетињу _ начинити једно од упоришта своје борбе. Ова му се нада није са-. свим испунила, али је још више учврстио свеје пријатељство с Његошем, који му је о свом трошку штампао прилично обимну збирку пословица. -

Док се Вук бавио по Црној Гори, Боки и Дубровнику, догодио се један врло значајан догађај. У Србији је планула Милетина буна, коју је, додуше, Милош успео да утиша, али су га прилике гониле да своју 210 Орана ара, То је учинило да омекша према Вуку. Осећао је да му је Вук већи пријатељ од неспособних чанколиза. Његови савети из земунскога писма изгледали су му сада добранамерни. Желео је да опет придобије Вука, знајући колико му његово пријатељство и његово перо може вредети, а непријатељство шкодити. Тако је Вук, са низом других личности, добио и српску пензију, коју је петнаест година захтевао. То је био врло важан догађај у његовом животу. Имајући две пензије, Вукове новчане невоље после 1835 постепено јењају, а бриге око одржавања породице постају аношљивије.

Међутим, идејна борба са противницима бива све жешћа. Док су. излазиле Новине сербске полемика се углавном водила у овоме листу, у коме су обе странке сарађивале. После њихова престанка, полемика се наставила у брошурама и предговорима разних дела, Али главно тежиште борбе налазило се у интригама извесних кругова против Вука.“ |

Он је имао искречих пријатеља, али и јаких противника, Његови најважнији непријатељи били су духовници са митрополитом Стратимировићем на челу, знатан део писаца око Матице српске и иначе, које је предводио Јован Хаџић, али је била спасна и околина око Кнеза Милоша, јер се могла служити влашћу.

Упочетку његова рада, противници су Вуку замерали што се и језиком и правописом удаљава од буквице Петра Великога и „славјанскога“ језика, те тако кида вековну везу с Русијом. Временом су се и његови најжешћи противници приближили народном језику и донекле помирили с његовом употребом у књижевности, али су остајали при старој азбуци. Око ње се водила све