Naša književnost

174 = Е Књижевност

значајну преписку са владиком Платоном Атанацковићем и Друштвом српске словесности (1845); прва се преписка тицала правописа, друга језика. -

МЕ ВУКОВ ЖИВОТ И РАД ОД 1847 ДО СМРТИ (1864) У том плодном раду настала је значајна година 1847, у којој ће се, после десет година борбе, завршити сукоб са Хаџићем и ни-

зом противника у корист Вукову, ма да ће чарке и даље трајати. Али је после 1847 године победа Вукова била јасна већ и већини

његових противника. _-_ (Ове године, поред свога одговора на трећи У ту к Хаџићев, Вук објављује свој превод Новога завета — гест исто толико

револуционаран, колико и издање речника. Историја овога превода и дугогодишње препреке његовоме објављивању захтевали би посебну расправу; ми ћемо овде само поменути да се њиме Вук тешко замерио цркви. Било је чак оптужбе да је Вук оруђе уније. Србијанска влада га је одмах забранила. Али Нови завет је ипак читан и одмах је уочена његова вредност као обрасца српскога књижевнога језика и стила.

Поред тога, као што је познато, ове године објављена су још два дела Вукових присталица: Даничићев Рат за српски језик и правописи Песме Бранка Радичевића.

Иако врло млад човек и правник по школи, Даничић је у својој брошури с великом научном компентенци јом за оно доба сатро Хаџића и друге дилетанпске противнике Вукове. Његови разлози су били тако убедљиви, да су после овога списа Вуково дело могле кочити само званичне забране. Вукова победа била је потпуна.

Бранкове Песме обично се цене због своје поетске вреднотви. Али оне су године 1847 биле исто толико важне и због тога што се у новом правопису и на народном језику појавило једно тако високо уметничко дело. М једна и друга књига биле су боље од свих дотадашњих дела Вукових противника.

Додуше и те године, сем горе поменутих књига (и Шилерова „Виљема Тела“ у преводу Бранкова оца), све остале књиге биле су штампане старим правописом, али се у многима одражавао Вуов дух. Стари правопис одржавао се само захваљујући цензури, властима, политичким разлозима.