Naša književnost

Вуков живот 5 ______ 175

__ Последњих двадесет година Вук је проживео готово од свију признат и поштован. Око њега се прикупљала знатна група младих писаца; неки су од њих били корисни сарадници и људи од вредности: Даничић, Бранко, Јован Суботић, Јован Илић, Фран Курелац, Мина, Вукова кћер, и други. Он је још за живота могао видети како његово дело побеђује и доноси плода.

Главни послови били су завршени. Он их сад проширује, по= правља, даје им завршни облик. Тако је 1849 издао допуњено изда= ње народних пословица иКовчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона, 1850, он, после тзв. „књижевнога договора“ у Бечу са Хрватима око Гаја и Словенцем Миклошићем, пише „Главна правила за јужно нарјечије “ којима удара темељ јединственом књижевном језику за Србе и Хрвате. (Оквир овога чланка не допушта вам да дубље улазимо у његове односе с „илирцима“, али ваља овде нагласити да је бечки договор један од најважнијих момената у тим односима.) Он 1852 објављује друго издање Српскога рјечника, 1953 велику збирку Српских народних приповједака. 1857 издао је ново, поправљено издање Новога завјета и Примјере српскоссловенскога језика у којима је указао да смо пре руско-словенскога имали српску рецензију. 1860 објавио је Прави-

Тељствујушчи совјет сербски за времена Кара борђијева или отимање ондашњијех великаша око власти, и, најзад, 1862, завршава и треће издање народних песама изврсном четвртом свеском.

Ма да покаткад само допуњена и поправљена издања, то су све велики послови за које је требало много труда и пажње. Они, несумњиво, Вуково дело чине још већим, нарочито кад се зна да су допуне и исправке толико замашне да делу дају нов изглед. Тако је, на пример, у речник поред раније двадесет и четири хиљаде речи ушло још толико, а збирка приповедака готово је нова књига. Није мање важан ни Правитељствујушчи совјет, јер се њиме продужује историја устанка.

Копитар је био умро и Вук је за ново издање речника морао тражити помоћи у Даничића, с којим је, као некада са Копитаром, додао новим речима немачко и латинско. значење. Али ма да је из новога издања избацио срамотне речи, унашење речника у Србију било је спречено једном тобож начелном забраном о растурању књига писаних Вуковим правописом. Дотле су важила правила цензуре од 1841, по којима се у Србији ништа није могло