Naša književnost

4 __ Књижевност

наш ансамбл дао је са „Шумом“ Островског једну од најбоље простудираних претстава од ослобођења до данас. =

Напор редитеља да упути наше глумце у нов начин рада показао је добре резултате, како у игри појединаца, тако и у солидном и хомогеном тумачењу читавог ансамбла. Е Пре свих глумаца да истакнемо Марка Маринковића, који је створио од комичара Срећковића једну од најживописнијих и, најбрижљивије израЂених својих креација“ Нарочито у првим чиновима —- када реагирања публике нису још измамила из њега неколико стереотипних гестова које је испољавао на крају комада — Маринковић је дао на сцени читав низ момената најпотлунијег реализма и јаке комике. У оквиру данашњег нашег ансамбла Маринковићева креација тешко би се могла премашити,

Улогу трагичара Несрећковића играо је Љубиша Јовановић. МИ ову ролу __ он је прожимао осећањима човекољубља и племенитости, која су му својствена, која он неодољиво проноси кроз све своје креације. Првобитна замисао је била да се Љубиши Јовановићу повери улога Восмибратова, која би тиме добила у монументалности, а за Несрећковића, који треба непрекидно својом игром да прелази из топле искрености у пеливанско каботенство, из спонтаног револта у глумачку патетику, изабран је био Миливоје Жива"новић. Међутим, одласком Живановића у Југословенско драмско позориште од такве поделе морало се одустати.

Раџнса · Павловна Гурмишеска, лажна добротворка, лицемерна узор-жена тврда на новцу, али којој лете хиљадарке из руку када је похота одмаклих "тодина баца у наручје гимназисте ни жутокљунца, није изазивала у довољној мери, у тумачењу Лепосаве Ђорђевић, осећања мржње, гађења и револта. Лепосава Ђорђевић истицала је у овој улози више акценте деспотизма, него моменте похоте, Радећи на роли и продубљавајући је психолошки, она је усмерила свој рад објективизацији ове личности, не њеном изобличавању.

Олга Скригин играла је сиромашну девојку Аксјушу у елегичном тону. „Али, да ли такво једнолично тумачење одговара пишчевој замисли»

Душановић, као Восмибратов, без великих потеза. И поред озбиљног залагања, он није успео да прошири своју улогу до типичнога.

Улита, у тумачењу ЈБиљане Крстић, била је театарски ефектна, али животно неубедљива. Својом претерано стилизованом игром она није била довољно у духу игре осталог ансамбла, који се залагао за реалистичку интерпретацију дела. :

Док се Мирослав Петровић добро снашао у улози паразита-гимназијалца, његов друг Драгољуб Петровић, сувише нежан и неприкладан за младог сељака, деловао је неуверљиво.

Живописне епизодне улоге (Милонов и Бадејев) нису добиле одговарајући израз у игри Богатинчевића и Међедовића. Веља Бошковић уложио је све своје способности да обради улогу лакеја Шарана.

Доктор, осветљење, а нарочито оперски глас иза кулиса у четвртом чину нису били у пуном складу с Клајновом концепцијом: „шума“, која је део „мрачног царства“, деловала је у тој слици прилично идилично, за

МИЛАН ДЕДИНАЦ