Naša književnost

БЕЈЕ НЕКЕ

Прослава Вукове борбе и победе злароднога језика

Прослава Вука Караџића, Бура Даничића и Бранка Радичевића, односно године 1847 кад је извојевана победа народнога језика и новога правописа у нашој књижевности, зепочела је ! септембра свечаним отварањем Изложбе српске књиге у просторијама „„Југословенске књите“ (палата „Албанија“).

Упоредо с овом изложбом отворена је у Етнографском музеју и изложба пИз Вукова завичаја“. На

овој изложби импровизована је се-

љачка кућа из Јадра каква је била у Вуково доба, дате макете из сеоскога живота, кипови становника, нешња, слике, прва издања Вукових дела и други документи.

Истога дана по целој Србији от-

почела је прослава сличним мани- фестацијама, предавањима, изложбама и другим приредбама, Није било ниједнога града, варошице, већега села где није вршен помен Вуков и његових сарадника. Са прославама по другим републикама таквих помена у Југославији било је више од хиљаду и осам стотина, Поред тога, у оквиру прославе подачана је борба против неписмености отварањем аналфабетских течафева, оснивањем нових школа ИТД.

Између осталога у Сремским Карлевцима основан је Музеј у коме се налази знатан број књига, рукописа, слика и других успомена на Бранка Радичевића. Једна од тих

–—

манифестација извршена јен у Вуковом Тршићу, где је приликом

"традиционалног „Вуковог сабора“

(14 септембра) откривена споменплоча на кући, подигнутој на месту на коме се родио Вук.

Књижевно вече приредило је Удружење књижевника Србије 1! септембра, Отворио га је уводном речју претседник удружења Милан Богдановић, а затим је говорио Иво Андрић о Вуку као књижевнику, Три су одлике у Вука као књижевника: „Високо и стручно схватање књижевнога позива и заната, присна повезаност с народом и живом стварношћу, и прогресивност, оптимизам и истрајност у раду и барби“, — рекао је Андрић. „Вук је умео да осети, уочи и изрази стварност свога времена, нарочито нашу стварност. Као човек: и као личност, он је живео и радио не губећи никал везе с њом... Стога је Вук и могао тако и толико утицати на свој народ у позитивном смислу и оставати тако огромно дело за собом. На крају има још нешто ло чему је Вук близак данашњем нараштају, То је његова прогресивнест, његов

_ разумни и злрави оптимизам, њего-

ва вера у народ, у човека и у крајњу пебеду разума и истине који „данас или сутра морају побијелити“. Затим су Десанка Максимовић и Оскар Давичо прочитали своје песме посвећене Вуку и ње-