Naša književnost

Хроника 49

цизну мисао, Зоговић није само дао неколико врло озбиљних есеја, међу њима есеј „Његошева поема о борби и слободи“, него и својом критичарском личношћу и низом својих критичарских осврта пружа пример непоколебљиве будности према грешкама које могу кварити чистоћу идејне линије, према свакој несолидности, а нарочито према маскираним манифестацијама непријатељске, реакционарне идеологије, према аморалистима, фалсификаторима и мистификаторима. К

Књига „На попришту“, сем тога, доказује колико је депласирано мишљење да је напредна критика у нашој земљи икада захтевала плитку „дневну књижевност“, накалемљену тенденцију, примитивну утилитарност итд. што још увек потржу неки књижевници који ничим нису доказали да сами могу створити нешто од значаја.

Што је наша напредна критика данас, и поред све спорадичности, толико снажна, уверљива, поуздана и утицајна, једним делом је и заслуга Ралована Зоговића, изразитог претставника једне револуционарне епохе, критичара крвно везаног с револуционарним покретом и револуционарном кауком, у

пре

ЈЕДНА АПОЛОГИЈА РОБОВЛАСНИЧКОГ ПОРЕТКА НА НАШЕМ ЈЕЗИКУ

Шездесетих година прошлог столећа, када су одреди генерала Шермана, заповедника војске Севера, продирали у Џорџију и кршили отпор робовласничког Југа, напоедна јавнсст у свим европским земљама пратила је са најживљим интересовањем и узбуђењем ту одлучујућу борбу за укидање ропства у Америци.

Грађански рат у Америци водио се између индустриског Севера и робовласничког Југа, где се привреда дош увек заснивала на ропском раду црваца. И онда када је довдз робова из Африке био забрањен, трговци робљем довозили су у Америку нове хиљаде црнаца и продавали их власницима плантажа као обичну робу. Ту бездушну трговину робљем описао је Хајне у својој песми „Брод невољника“:

Успео сам да шест стотина дрнокожаца Јевтино купим у Сенегалу,

Народ је здрав — зуби као кремен, А мишићи тврђи од челика.

Дао сам за њих ракију и ножеве, (О новцу ту нема ни говора. Зарадићу осам стотина процената, Ако и помре половина.

На плантажама су црнци били изложени најужаснијим мучењима. Окивани у ланце, изложени свакодневном бичевању и бесу својих чувара, подивљалих надзорника на плантажама и специјално обучених паса, хиљаде њих умирало је свакодневно на раду.