Naša književnost

Слике из Бразилије 211

претпоставка изгледа вероватнија. Јер и он ваљда зна да је здравље највеће богатство и да је без тога илузорна сва та милост којом је Он тако нештедимице обасуо ову земљу. Јер заиста има се рашта завидети Бразилији. Бразилија има кафе, па има пиринча, па има памука, па има каучука, па има гвожђа, па има мангана, па има петролеја! И свака је од ових благодети једна прича за себе.

Да почнемо са причом о кафи.

Од целокупне светске производње кафа на Бразилију пада 659/. Ми једва можемо и замислити колико то чини. А биће да много чини, јер дошли људи па стали да уништавају ту кафу. Да одрже цену, кажу они. И уништавали су. Око 70 милиона џакова кафе уништили су за седам последњих предратних година у вредности од неких 300 милиона долара годишње. Њихови државници кажу да је то тако морало да буде, па сад ми не можемо бити паметнији па рећи да није морало. Само, видите, та несрећна кафа има ту ману што се не да лако уништити. Најпре, у години 1934, почели су да је затрпавају у земљу. Али онда се показало да су за то потребне огромне површине, и, што је још горе, показало се да кафа не само што не повећава плодност земљишта, не ђубри га, већ га пости, стерилизује га.

Онда су решили да бацају кафу у море. Последица је била да су све рибе у простору од више миља угинуле. Тако су дошли на мисао да горе кафу. Али кафа садржи 119/0 воде. Не можеш је запалити без горива. За то гориво Бразилија је трошила по један милион долара годишње. Па како су то људи који воле да се осигурају за више година унапред, закључили су зајам од 40 милиона долара ради набавке потребног горива. Свакако по својој намени један од најинтересантнијих зајмова на свету. Ваљда се само у

рају и праве такви зајмови!.. ~

А сад је то време прошло. Кафа се више не мора горети, она се може добро продати. Само сад искрсава једна нова незгода: кафа се извози у џаковима од јуте. А Бразилија нема. јуте. Ту јуту има Индија.

Овде се у причу о кафи уплиће прича о пиринчу.

Док сам био у Бразилији, у штампи се много писало о опасности која Бразилији прети отуда што ће јо иструлети преко 160 милиона килограма пиринча. Помислите само: 160 милиона килограма пиринча труле, док у исто време из толиких земаља са свију страна света чују се вапаји народа којима прети глад, или већ гладују!