Naša književnost

: >

212 Књижевност

И у исто време кад и у самој Бразилији новине сваког дана посвећују ступце проблему хлеба, јер су им залихе жита на измаку, а тако слаби изгледи да се добаве нове! Дакле мало необичне весте из једнога раја!...

А сад пазите ово: сви ти „рајеви“ с ону страну „гвоздене завесе“ имају једну централу. Она је наравно у Њујорку. Јер у библиско време било је лако са тим једним јединим рајем. Сада међутим кад их има толико, то је морало да се организује: рајеви су добили свога врховног директора, своје разне вицедиректоре и, како би рекли, разна министарства и инстанце. Једна од таквих има седиште у Вашингтону и зове се „Међународни савет за снабдевање храном“. Задатак је те установе да од земаља учлањених у њој прибира податке о потребама и вишковима хране и посредује за разумну и правилну расподелу између свих учлањених земаља, односно — пошто се то догађа с ону страну „гвоздене завесе“ — између свих учлањених рајева.

Тако је то замишљено и баш је лепо замишљено. Али теорија и добра жеља је једно, а пракса је друго. Чак и у рају! Бразилија је свој пиринач продавала Енглеској, а ова Индији и другим колонијама и полу-колонијама. Тако је то распоредио поменути Међународни савет и — у реду ствар. Цена утврђена и све како чаршиски ред захтева. То је било пре неке три године. Онда је цена стала да скаче. Од 169 крузејроса по џаку, скочила на 295. Енглези се међутим праве — Енглези, односно Тоше. Купују по 169, а продају по 295. Произвођачи цркавају, њихови производни трошкови се већ не могу да покрију са оваквом ценом. Аја! Енглези ни да чују! Не помажу рекламације ни код Међународног Савета. Он је казао једном своје и сад — продаје амреле! Бразилија онда иступа из чланства.

И сад је купаца онолико! Тј. било би! Већ је са-једном фирмом из САД закључен уговор, а ова закључује са другом фирмом у Египту. И сад шта бива2 — Прво ти је што Енглези забрањују конверзију египатских фунти, те она америчка фирма није могла да добија паре. Али то још не би била несрећа, јер на купцима не фали. Ступа се у преговоре са самом Индијом. Енглеској ће се избити из руку милијардски ћар. Тако то барем с почетка изгледа. Али зашто онда Енглеска и Америка стварају такве „Међународне савете“2 Овај је за ред и дисциплину и довољан је само један потез, па да се Бразилија уразуми: Савет је просто не узима у обзир при расподели жита. То је репресалија што је иступила из чланства. Али