Naša književnost

216 Књижевност

х цира свих капиталистичких земаља. Али Карлос је из родитељске куће понео сећање на једну смрт. На смрт свога оца, који је поводом једног сличног пронунцијамента, са којих се сва јужна Америка већ одавна прославила, — положио свој живот у одбрану народних права.

Престес се затекао у једном гарнизону у провинцији кад је Варгас извршио свој државни удар. Онда се он са својим гарнизоном побунио. Уз њега је пристао народ. Листом. Заметнула се борба која је трајала неке три године. То је било тамо крајем друге деценије овог столећа. Његови напади и повлачења претстављају низ херојских подвига, који су после инспирисали њиховог песника Жоржа Амада за једну праву епопеју о Престесу. Ваља знати да је Бразилија велика као сва Европа и ваља знати да у њој још има огромних области које су још неиспитане и насељене дивљим људима, који још иду голи и претстављају смртну опасност за такозване цивилизоване људе. Има и других, већ освојеним од „цивилизације“, у које је осим војске и финанса крочила још само нога господара плантажа. И у те пределе је доспео Престес. После је био приморан да пређе државне границе и изнудио од суседног Парагваја пролаз својој војсци са целим наоружањем, да се на другом месту опет убаци у Бразилију. У тим борбама, у оном најприснијем контакту са народом, какав је само у таквим приликама могућ, Престес је упознао сву беду оних несретних људи, често потпуно бесправног робља, упознао прави корен свих зала и невоља свога народа и усмерио борбу у правцу који је имао да донесе социјално ослобођење његово.

Тако је Престес постао комуниста. Запалио тако својим делима и својим идејама машту народа, чуда чинио, свакако не од оних велечансног оца Антонија, већ друге врсте: наде је будио. Наде у земљи бананизма! Зар то не звучи чудног.

Међутим побуна је најзад ипак била угушена. Сам Престес морао је у изгнанство, а његова се војска растурила. После се он опет вратио, допао робије, жену му Варгас Немцима предао и ови је ставили на муке и грозном смрћу уморили. Али наде су остале. И партија је остала, која је после, кад се у земљи понова увело уставно стање, ишла на изборе и добила леп број мандата. У Риу де Жанејро је чак добила већину при општинским изборима. После је партија била понова забрањена — то је већ дало новог, „уставног“ претседника, Дутре и његове социјалдемократске и униони-

Пе НИ У А ПИ и