Naša književnost

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

МАРГИНАЛИЈЕ УЗ ГОДИШТЕ И КОНКУРС „МЛАДОСТИ“

Извесни наши књижевни часописи, који су излазили у суровим, терористичким условима предратне Југославије („Наша стварност“, „Уметност и критика“ итд.), речито сведоче да часописи треба, и могу да буду снажни покретачи културног, нарочито књижевног живота.

Они то могу и треба да буду у вишеструком смислу речи. Они могу и треба да буду значајни чиниоци не само у књижевности, у њеном развитку, него и у општекултурном, општедруштвеном животу и развитку народа.

__Третирајући правилно макар и само књижевне проблеме, али битне, карактеристичне и акутне, књижевни часописи неминовно доспевају на предње положаје општекултурне, општедруштвене борбе Од регистраторг, каткада регистратора небитних или мање више периферних појава — часописи на тај начин постају будни предводници.

Третирајући свестрано савремене књижевне појаве, њихово лице и наличје, њихову суштину, која садржи податке о савременој друштвеној слварности у њеним многоструким видовима, часописи утичу не само на развитак књижевног живота него и на саму стварност, на тенденције њеног развитка.

Чињеница је да су околности у којима су излазили наши напредни часописи пре ослобођења условиле, великим делом, и њихов значај у општекултурној и општедруштвеној борби народа. Међутим, исто је тако чињеница да и данас, после ослобођења, у напорима наше земље за пун развој свих стваралачких снага и за постизавање циљева које наши народи, најшири слојеви наших народа постављају пред себе — материјална и културна

изградња — књижевни часописи треба да имају видније место. Они треба да иступе више напред. Треба да буду активнији, зктуелнији, свестранији и, самим тим — борбенији. Треба да иду у корак са темпом којим се креће

наша стварност. Још више — треба да показују пут.

— Наши књижевни часописи то још не успевају. Ни „Књижевност“ ни други. Дискусија о часописима, покренута на састанку пленума управе Савеза књижевника треба да осветли не само недостатке, него и узроке таквог стања. Истовремено, дискусија, поред осталих мера, треба да допринесе решењу проблема наших часописа, да помогне уклањање досадашњих недо-

статака. Дискусија, поред осталих мера, треба да мобилише што већи број кри6 тичара и уопште књижевника за решавање и решење тог проблема који по

важности несумњиво долази у први план нашег културног живота. Ке. Поред слабости редакција у руковођењу нашим књижевним часописим“, њихове недовољне принципијелне будности, итд. — које дискусија треба