Naša književnost

Хроника — а - 227

што исцрпније да осветли, не треба, не може се мимоићи чињеница да је питање сарадника, што“ значи питање активности књижевника у нашим ч2сописима уопште, исто тако значајан моменат. Тај проблем, који је саставни део проблема књижевне, стваралачке активности нашег писца уопште — 0 чему је већ у више прилика било речи — мора се поставити кад се говори а месту које наши књижевни часописи заузимају на фронту наше општекултурне, општедруштвене изградње.

Још увек недовољна стваралачка активност писаца уопште — истичући ту нарочито недовољност критике и, посебно, недовољно учешће писаца у животу, у стварању лика наших часописа — такође је један од важних узрока њихових слабости.

Једноме од задатака часописа — прикупљању што већег броја сарад- ·

ника —- несумњиво је одговорио часопис „Младост“. Ако је том један од основних задатака „Младости“ —- часопис га је, највећим делом, испунио. „Младост“ је, у великој мери, успела да успостави контакт са почетницима из Македоније, Словеније, Србије, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине. У „Младости“ је до сада објављен низ имена почетника и младих писаца из свих наших република. Многи од њих у „Младости“ су објавили своје прве стихове и прозне саставе и, сарађујући у „Младости“, развијају се даље. Бројеви за 1947 годину, на пример, објавили су, ако изоставимо старије писце, прилоге преко 130 почетника и младих писаца. То су песнички и прозни прилози, белешке, рецензије и критички чланци, музички и позоришни прикази и ликовни прилози — врло разноврстан, сктуелан и жив материјал који чини „Младост“, по броју и свестраности сарадње, по значају и обиљу појава које третира, зрелим часописом за омладину, часописсм чији квалитет, у томе погледу, нису достигли остали наши часописи, часописи старијих.

Већ и из само те чињенице може се закључити колико је важна улсга „Младости“.

Не улазећи у анализу појединих прилога, мора се утврдити да је „Младост“, успевши да окупи толики број сарадника из свих наших република, постала значајан, и утолико више одговоран чинилац у културном развитку и наше омладине уопште, и посебно у формирању оних који кроз њене странице почињу да се афирмишу као писци.

Пред редакцијом „Младости“ стоји исто толико важан задатак да пролуби стваралачки контакт са почетницима и младим Писцима, да у већој мери учествује у њиховом формирању, да им олакша напоран пут који морају да пређу да би стварали зрелија дела, да открије у њима све њихове могућности али исто тако и да их ослободи свих штетних, напорних али јалових лутања, преживелих конвенционалности, итд.

Неупоредиви су услови у којима се развија писац-почетник данас са условима у којима је морао да се развија у предратној Југославији.

Данас, у пуној слободи, у свестраном стваралачком успону наших народа и на културном плану, млади људи, који се први пут прихватају пера, гмају све могућности за правилан развој својих способности. Помоћ младом писцу данас је, поред осталог, друштвена обавеза, обавеза која проистиче из општих, најосновнијих тежњи нашег човека — открити и омогућити најшири могући размах свима нашим стваралачким снагама у самом зачетку,

о 5

5 4