Naša književnost

242 Књижевност

живи пуним животом, радује се из срца, пева, пева самој себи, кликће од љубави и радости, Све друге личности око ње свирепи друштвени већ су сасвим убили, унаказили их или тешко оштетили. На крају комада уништена је и Коштана. : |

На београдској позорници свега тога није било у довољној мери. Ни тих односа, ни њиховог убилачког дејства. Ни Борине дубоке људске љубави грема човеку. Ни његове поезије,

Глумци старије генерације — они који су досад небројено пута играли у „Коштани“ (некад Стојанка а сада Митку, некад Коштану а сада Сал че) —- уносили су у игру, и поред стереотипног тумачења рола, јаке ак-

центе локалног колорита и далеки дах минулих времена.

Добрица Милутиновић, на заходу своје сјајне глумачке кариџере, кдеирао је улогу Митка. Младе генерације, које па не знају из времена када је он снагом експансивног темперамента и распеваним, мелодичним гласом славио, у стваралачком заносу, највеће тријумфе, као Егмонт, Отело, Феђа Протасов или краљ Лир, запамтиће га сигурно по овој роли. Понеће г= јаско у сећању, јер Добрица ни у овим касним годинама, већ прилично оронуо и болестан, није могао да пређе преко сцене а да не изазове најдубљи утисак. Његов Митка остаје у памћењу.

Воја Јовановић, који је игрло улогу Митка у алтернацији с Добрицом, тумачио је Борин текст на линији глуме којом се играју Ћоровићеви комади. Он је пришао Бори Станковићу не изнутра, кроз поезију јаку и врелу од страсти и бола, него кроз лаку поетизацију у духу Ћоровићевог „Зулумћара“. Жалну и тешку песму о Шар-планини, овај недостижни лирски текст, Јовановић је казивао без фантазије, с мекотом у гласу, али не и са искреним Солом у срцу. Бора се не сме декламовати.

Драгољуб Гошић уврстио је већ поодавно Станковићевог хаџи Тому у ред својих најизразитијих рола. У данашњем нашем драмском ансамблу некада је ту ролу мајсторски игрго Сава Тодаровић — ми немамо глумца који би се у овој улози могао поредити с Гошићем. Па ипак, у његовом тумзчењу није се довољно осећала тежина деспотског гуторитета, која притиска и лежи над домом овог тврдог и осионог врањанског „самодура“. Није било ни ватре која у њему тиња, да би у једном мементу сукнулаГошић је дао једног хаџи Тому у чијим се грудима пламен страсти заувек угасио. 5

Улога Коштане, која, са обиљем песама али с мало речи, има у комаду јак дрсмски развој, тражи од интерпретатора најразноврсније 0собине: глас за песму, распевану и разиграну младост, снагу необузданог темперамента, јак занос, искрен израз, непосредност и мкого, много дубоке и страсне поезије. Дивни Радић-Ђоковић — која се дуго двоумила у току своје глумочке каријере да ли да се посвети драми или опери вероватно је поверена улога Коштане — углавном због песме. Али њена Кошт:на остала је како у радосном заносу, тако и у болу — сувише трезвена.

Љубинка Бобић, једна од најпопуларнијих наших глумица у ВРе мену између два рата, већ неколико месеци, сама, упорко тражи себи репертозр. Она га тражи у комедији, у Нушићевој _Министарки“; она га тражи у тешкој и сложеној роли Мајке у „Коштани“. МИ у томе тражењу,