Naša književnost

Хроника 245

Концерти у организацији Пословнице Министарства просвете показују одређеније смернице и већу систематичност у спровођењу извесног, ма да не сасвим фиксијаног музичког плана. Пословница, пре свега, настоји да се уметничким снагама Београда пружи могућност за иступање на концертном подијуму, затим организује концерте са прилагођеним програмима који се изводе, уз пригодна тумачења и уводне речи, за омладину и чланове синдиката и тиме те приредбе већ наговештавају известан васпитни циљ.

Кроз ове концерте упознали смо, поред осталог, прве али сигурне посстете ка диригентском пулту Живојина Здравковића, прво јавно иступање и уједно афирмисање виолинисте Владимира Марковића а слушали смо и солидно и прецизно музицирање пианисткиње Јелене Ненадовић и нови сзбиљни камерни дуо Милице и Лазара Марјановића.

Најодређенији план и тачно постављене музичко-васпитне задатке имају музички часови у организацији Коларчевог универзитета и Удружења репродуктивних уметника. Кроз ове музичке часове приказано је у току ове сезоне музичко стваралаштво Грига, Моцарта, Менделсона, пољских и совјетских композитора и на једном посебном часу несвакодневна солистичка инструментална музика (соло харфа, соло кларинет, соло флаута и соло фагот). Тежиште оваквих музичких часова требало би да буде на уводном предавању тј. на оном делу приредбе који ће музичко дело протумачити, правилно га поставити и приближити га слушаоцу.

Наша два симфониска тела Београдска филхармонија и оркестар Радио-Београда наставила су и ове сезоне своја редовна иступања у концертној дворани. Она продужују, када диригују домаћи уметници, недавно уведени корисни обичај да се на сваком концерту изведе и по једно домаће дело. Но изван тог планског неговња домаће музике у општем лику концертних програма наших оркестара не одржавају се систематичност и плансковаспитне тежње. Не може се тражити од наших, иначе презапослених, оркестара оно што би било најидеалније: да изведу поједине историско- програмске циклусе симфониског стварања који би поступно приказивали развој овог музичког облика — али досада изведени програми, са понеким често понављаним композицијама, а неким никако не изведеним, остављају утисак

ад ћос састављених програма. Да поменемо само да од ослобођења до данас

__није изведена ниједна Моцартова, ниједна Хајднова симфонија, да је од дивотног стварања Малеровог, забрањиваног и провањаног за време нацизма, изведена само ! симфонија; да је од француске симфониске музике једва било трага и то под дириговањем страних уметника, а да не говоримо о периоду романтизма који је сасвим неосветљен нашој младој публици и о томе да, осим Шулекове симфоније, нисмо чули ни једно ново симфониско дело хрватских композитора тако да нам је то стварање данас мање познато него музичко стварање ван граница наше домовине.

Као нови музички чинилац појавио се ове сезоне хор и оркестар Централног дома Југословенске Армије. Прилазећи решавању уметничких проблема са пуном озбиљношћу хор Ј. А. се приказао као хомогено, гласовно одлично тело које треба само да нађе и себи прилагоди погодну музичку литературу. Оркестар Ј. А. чешћим иступањем на концертном подијуму свакако ће испунити ону празнину која се осећа у програмима наших осталих оркестара. :

Ме

ИУ

КИ оте