Naša književnost

МИ НИ А УЖИ

РАТ ери

ен

МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД

ПРЕСЕК КРОЗ КОНЦЕРТНУ ДЕЛАТНОСТ Е

(Ове сезоне концертну делатност организује и изводи поред Пословнице за културно-уметничке приредбе Комитета за културу и уметност и новооснована Пословница Министарства просвете Н. Р. Србије. Кад узмемо у "обзир да се концертно делање развија и у оквиру приредаба Удружења репродуктивних уметника музичара Србије, затим у појединим рејонским културно-просветним организацијама и додамо још томе манифестације на му-зичком пољу културно-уметничких друштава радничких колектива, онда се може констатовати нагли и огромни пораст музичких приредаба у престоници.

У бројности музичких приредаба јасно се огледа општа бујност данашњег друштвеног живота велико повећање интереса за уметнички живот и приличан прилив нове концертне публике. А да ли садржина тих приредаба и њихова унутрашња организација одговарају потребама данашњице, да ли имају ефекта и позитивног дејстваг На то питање се може одговорити само ако се подробно испита рад сваке од ових музичких организација.

Пословница Комитета доводи, поред појединих уметника из других република, углавном уметнике из иностранства који долазе са већ готовим, од њих предложеним и њима одговарајућим програмом. Међутим, баш када су у питању реномирани уметници који располажу великим репертоаром, могло би се тражити да они за нашу средину одаберу програм који би уметнички био на висини (као што га је имала на два концерта пианисткиња Моник де „ла Бришолери) или који би претстављао репрезентативно огледало домородне уметности (као што су имали диригент Рафаел Кубелик, виолинисткиња Лудмила Бартлова, диригент Салвадор Бакарис и пианиста Рохер Мачадо) наместо празних, безидејних и блештаво виртуозних програма какве су имали виолинисте Ирена Дубиска и Јон Воику.

Домаћи уметници на програмима Пословнице Комитета изишли су сви год реда са одличним програмима и свако је од њих могао на тим концер"тима да покаже своје битне уметничке карактеристике: Марија Михсиловић у тумачењу виолинског концерта Станојла Рајичића продубљену и зрелу интерпретацију која је у знатној мери помогла продиргњу у свет овог новог дела; пианиста Маријан Фелер утанчано осећање клавирског звука и искрени, поштени однос према својој уметности; пианисткиња Лаура Ферлан озбиљну уметницу која одлично влада романтичарским изразом, али исто тако студиозно схвата и тумачи савремену музику; пианиста Антон Трост мајстор«ство прекаљеног и сигурног пианисте којим решава и најтеже пианистичке проблеме; певачице Маријана Радев и Нада Тончић у узорно састављеном трограму изванредно стилско прилагођавање концертној песми.