Naša književnost

а

Пе ЕУ ПРЕ ВИ Зил

344

Књижевност

извиди како би ме примили, реци... реци како је н било: да сам мор'о или у Јасеновац или у Њемачку. Све ти то полако испипа ј и умекшај људе, а мени неће бити ружно ни на штали. За седам-осам дана већу се распасти.

— А још те нико није видио»

— Ноћ сам чек'о да уђем у село.

— Е, мој Грујо, још теби није извјетрило из главе оно што су ти непријатељи говорили... Али, ето, учинићу ти по вољи, хајдемо.

Јулка пође напријед, он за њом. Киша је престајала и на изведреним комадима неба помаљале се осамљене испране звијезде. Шљивик је одисао влагом, а из њиве испод пута допирао је тежак и отужан мирис покислих конопаља. У даљини је јечала надошла Ријека и воденица лупала као да буди заспалог млинара да је нахрани житом.

Полако се успеше уз љестве прислоњене са спољашње стране уз шлалска брвна. Пипајући у тами око себе она му направи лежај у сијену и шапатом га упозори да се никуд не премјешта, јер неке поднице су размакнуте и нога му се може међу њих заглавити Он не хтједе да се изува, него се у ципелама угнијезди у сијену. Жена га покри танким вуненим биљцем и онако у мраку поглади му необријане образе руком која је мирисала на ракију.

— Спавај мирно, све ће добро бити.

Бративши се у собу, Јулка се свуче, дуну у лампу и леже у кревет поред дјетета. Задуго није могла да заспи: мислила је 2 Груји, о данима који долазе, а онај кратки комад живота што су га њих двоје, пред његов одлазак, скупа проживили јављао сет | сликама које једна другу потискују и брзо се смјењују, свјеже и умивене, као да се све то сад дешава.

Рат!

Ту вијест пронио је кроз село кашљуцави Дако Грбић у дане кад су воћке пупале и жене помињале варзило за ускршња јаја. Плашљив као нико његов, сипљив и разрок тако да никад нијеси знао на коју страну гледа, Дако је са сокака шапатом добацие Груји и Јулки:

— Ударило и на нас, гроб му његов! На глави му гвожђе, у рукама олово, за њим све гори, а испред њега се све предаје.

Дако је хтио још нешто да каже, али се закашљао и на крају Спсова покров Богородичин оном ко је измислио рат, па је опучио