Naša književnost

Пн

Ма .

2244

364 Књижевност

него и да је мој сапутник сасвим утонуо у своја сјећања и изгубио се на њиховим пучинама. Тек горе на падини сретоше нас два-три нејасна и далека свијетла · - један од многих заселака Хусине. Заслајући пред првом кућом, Керошевић оста дуго загледан у освијетљен прозор без завјесе. Унутра, у соби чистих бијелих зидова, чула су се два дјечја гласа.

— То је кућа Иве Марјановића. Погинуо ја четрдесет треће и кад год чујем да се пјева „Коњух планином", код ријечи:

Нашега другара Хусинског рудара Сахрањује чета партизана —

њега се сјетим и сузе ме подиђу. Диван је друг и борац био. И уопште, дала је Хусина сјајних бораца. Ево, из саме Керошевића мале —- дванаест младића је погинуло. Од оних двадесет што су са мном пошли — мало их је у животу остало. Понекад увече, кад ме пут нанесе, сганем ту под лампом — учини ми се да ћу још чути Ивин глас. Не, не може човјек да се навикне на то да су сви мртви.

Пут вијуга страном, допола под стрејом тршавих љескових грава. Понекад одозго шљепне пласа сњега. Иначе је тихо у густом и мокром диму вијавица. Мој сапутник иде лаким крупним корацима, као да се сјетио нечег што још треба урадити. Онда се окреће као да нешто тражи и изненада почиње опет:

— Видиш ову крчевину, ту гдје стојимо; онда је ту била лијепа храстова шумица. Онога дана, 27 децембра 1920 године, док смо трчали у потјери за одбјеглим жандармима, право сам кроз њу

прошао. Сиђем овдје, прескочим ограду, и — на овом истом мјесту: лежи жандарм, ваља се у крви. Рељић се звао. „Шта је с тобом2“ питам га, невољко, јер видим биће несреће. — „Рањен сам

— вели — јау, јау, мајко.“ Окупише се још неки од наших, подигоше и понијеше га — у путу им је умро.

Те ноћи — наставља он — наше су страже среле и пушчаном ватром (оним жандармским пушкама) разјуриле орјунашку балаванду која је ишла да продре у Хусину. На путу, на излазу из села, жандармска засједа мучки уби Блашка Ковачевића, тесара, крупног и лијепог мирног човјека. Изболи су га бајонетима кроз прса и склонили у јарак поред пута.

Пред зору стиже војска из Сарајева, за њом је ишла артилерија... ; ·