Naša književnost

368 д Књижевност

мислио: кад ме опет изведу на читање, јурнућу на Штробла, звизнућу га, мораће да легне прије мене. Нож сам сакрио у шешир; од шешира се дакле нијесам смио одвојити. Ако се будем хрвао при везивању, помислих, свладаће ме, одузети нож и шешир.

Пођем везан, прати ме осам стражара. Бајонети на пушкама. За нама гура свијет божји, као на процесији. Стигосмо у судницу, погледам — Штробла нема. Може ли бити да се та псина уплашила» Мислим да јесте — џелати су обично кукавице, то сам и каснијг видио.

Замјењивао га је један други судија, човјек тих и миран, никад ми горку ријеч није рекао. Њега да ударим -- то свакако нг бих могао.

Смири се жагор у сали, смири се и на вратима — чуло би се да мува зукне. Али ни мува тада није било — крај октобра, јесен. Судије уболе носеве у акта, од стида не могу да ме погледају. Онај главни поче да чита, а све се спотиче преко некаквих бројева п крупних ријечи. Врховни суд. каже, одбацио жалбу. потврдио пр: суду; пресуда ће се извршити сјугра у четири и по сата... Дозвољеп је вјероисповедник...

Е, видиш, тај вјероисповједник, та комедија на крају свегг, страховито ме наљутио. =

— Не треба ми! — викнух из гласа, а онда — штоин ја њима не бих одржао један говорг Оглупјети од њега не могу. Дакле, посео сам, па што да чекам2 И наставих — Гријешан нијесам, исповједник ми не треба. Ко је гријешан — нека га узме. Ви га узмите, јер сте осудили невиног човјека. Ја гинем за радничку ствар, ја гинем прав, али — смрти се не бојим. Хтјели бисте да ме видите на вјешалима, хтјели бисте да плашите раднике мојом смрћу, али тс неће бити. Ја сам господар свога живота и своје смрти и ви ћете овдје видјети како без страха умире онај што се бори за правду. Живјела Трећа интернационала! Живјели пролетери сви земаља!

То сам рекао, можда и нешто више. Нико ми није сметао у гсвору, чак се све било утишало. Онако успламтео, журио сам, ма“ хао рукама и шеширом и код последњих ријечи стиснуо нож и уда“ рих се у груди. Проби ме врућ зној, а бола као да нема. Ударих поново — хладан зној, али се још држим на ногама. Код трећег ударца — крв шикну млазом, врисну неко иза мене. Већ сам се љуљао, а кад погледах по сали — створио са хаос. Судије побјегле, публика се заглавила у двоја врата, циче жене.