Naša književnost

Случај Керошевића : 367

ли се и тако. Да се жалим неком Штроблу у Београду против Штробла из Тузле2 Не, то ја нијесам хтио. Удари ми пламен у главу „за нас рударе, кажем, нема правде сем наше пролетерске. Нећу да се жалим, нећу, нећу и нећу!“

Међутим, бранилац са судом удесио друкчије, зато сам онда морао да чекам док се пресуда потврди. Чекао сам наравно у затвору. Управник Салаћанин, куга једна — бивши оберлајтнант аустриски. Задржавао је све што ми споља пошаљу, па још кад би бар хтио да ћути, али не — он је просто уживао кад ме насјекира. Дође на врата па се кези: „Послали ти једну књигу од Максима Горког, а то је један највећи комунистички писац; такву књигу ја не могу допустити да читаш, шкодило би ти.“ Или другипут: „Комуниста Моша Пијаде послао неке књиге — морам ти их заплијенити; тако, да знаш.“

Е, чекао сам и начекао се — више од осам мјесеци. Просто да се човјек уцрвља прије него му ставе ту кудјељну машну око врата. Моји код куће дали су све да ме спасу, молили, слали адвокате ништа на помаже. Радници такође. О мени се дуго писало — из Белгије, из Аустралије, студенти из Париза — сви су протестовали. Министар правде био је тада Лазица Марковић, онај што ће га

и историја помињати по аферама — није хтио да чује за смањење казне.

Најзад, дође једном и тај дан. Премјестише ме у неку засебну собу, „на бијели хљеб“. Доносе ми каву. „Откуд кава>“ — питам, нијесам се научио. — „Послао брат“, веле, а ја знам — лажу. Донесоше кутију од 100 комада неких лијепих цигарета, скупих, са златним рубом. „Откуд овог“ — „Донијела жена“ — лажу. До-

сјетих се која жена — она што је нико не воли. _

— Не прође дуго — ево управника, и носи ону књигу од Горког: „Читај Јуре, скрати вријеме; сигурно ти је досадно. И, ако ти још што треба, слободно тражи, све ћу ти дати.“ — Јасније ни бити не може. ·

Узмем ону књигу од Горког, читам: тамо неки наш говори; „Буржеазији нема смрти без социјализма и комунизма.“ Тачно сам ту реченицу читао кад опет дође управник: „Ајде, Јуро, срећно ти

било.“ — „Срећно и несрећно“, велим ја и облачим капут. Онда смо се још посвађали око везивања, но, и ту сам морао попустити. Пустио сам да ме вежу -— ево зашто. Био сам раније нашао

згодан нож... Погађаш — намијенио сам га Штроблу. Овако сам 4%

Е 1 6 : =" - 13

параван зрео реп пад ај 0 НИВО ИнаН и Нар Ре вади а

| | 3

ји пр и

а и

о