Naša književnost
Југословенско драмско позориште 321
ж
И поводом отварања Југословенског драмског позоришта у Београду изречена је реч — првипут. Театар савезног значаја, са умегкицима разних националности, он је јединствен у аналима наше позоришне уметности.
Богате позоришне традиције имају наши народи: у Дубровнику је пре више од четири столећа постојао развијен и интензиван позоришни живот с три глумачке дружине, које су, „прид“ црквом светог Влаха и у Вјећници, играле „за пук велики и мали“ дела дубровачких аутора на домаћем језику, дела још жива и после четири
тотине година, жива у пуном смислу, јер су се нека од њих — као
Гундулићева „Дубравка“, а нарочито „Дундо Мароје" од Марина Држића — одржала све до данашњег дана на нашим позорнипама и још увек се играју пред пуним дворанама; у Словенији према писаним документима — прву претставу на домаћем језику, глегоричну игру „Рај", приказали су још средином седамнаестог века ђаци језуитске школе у ЈБубљани; а српско позориште — ако се пређе преко ретких и несигурних индиција које говоре о томе да га је било, у извесном смислу, и пре доласка турских освајача у наше крајеве — српско позориште потиче из прве половине осамнаестог столећа, из времена када су ђаци „Латинске школе“ у Сремским Карловцима одиграли „душеполезни“ комад свога учитеља Емануила Козачинског.
Међутим, континуитет тих традиција није могао да се одржи под тешким приликама у којима су живели наши народи, угњетавани, растурени, разједињени по овим пространствима на југоистоку Европе, на овоме мосту који спаја европски континент са Азијом, па се час угибао под притиском војних похода који су се из Европе — под заставама с крстом хришћанства или са кукастим крстом — упућивали ка зидинама Цариграда и према Азији, час тутњао од снаге силних азиских освајача што су — под знамењем полумесеца — продирали ка срцу Европе или се поражени враћали у свој крај. 5
Под туђинским владавинама и домаћим ненародним режимима, који су се смењивали у разним варијантама, није могла уметност, спутана, прогањана када је била напредна, да сачува у нашим народима своју сталну, непрекидну развојну линију, још мање да оживљава позитивна искуства из прошлости.
пе пљцеинваррљјја 17