Naša književnost

390 | 5 > Је“ # Књижевност

хајка за уништењем Васе Решпекта. Он је избачен као огубао из друштва. Устанак Мађара 1848 вратио га је у живот, засветлео, је и његов таленат и његов дух, но ликвидацијом устанка ликвидирана је и његова судбина.

Игњатовић је узео лик Васе Решпекта из редова широких на-_ родних слојева. Веома је карактеристично за њега као писца то да је он јоц у неизживеној епоси романтизма, када су јунаци феудални господаои, узимао за јунаке својих дела личности које припадају трговачким, занатлиским, ситнобуржоаским и сеоским друштвеним слојевима. Буржоазија са својим животом улази тиме у тематику наше књижевности. Игњатовић је веома добро познавао живот трговаца, занатлија, а исто тако и живот занатлиских и најамних радника, вукао гаје томе животу веома жив лични интерес. Он га није посматрао само са стране, већ је тежио да уђе у њега, унутра, у његове интимности, међусобне односе, у психологију. Није се задржавао на његовом животу само епизодно и у фрагментима, већ је тежиште појединих дела стављао у сплет акција које су исходиле из тог живота. Ако је било хумора око доживљаја собарица, служавки, куварица, тај хумор није био заједљив и потцењивачки.

· Игњатовић је далеко јачи у опсервацији него мисли. Он је имао јак посматрачки таленат. Веома живо запажао је карактеристике у друштвеним односима и у личном и породичном животу људи. Он је у том опсервирању знао да објективизира ликове. Његово. посматрачко око ишло је право у стварност. И то је ишло са снагом непосредности, са оштрином и живошћу духа. Оно што је било типско и карактеристично није избегло том оштром посматрачком оку. Због тога су његове реалистичке илустрације и његови реалистички портрети превазилазили често његове конзервативне назоре, противуречили његовим субјективним идеализацијама. Он је имао страст да оно што уочи пренесе на уметнички начин у књижевно дело. Он није имао фантазије. Његови први историски романи у којима је дошло до израза његово србовање, његов локални патриотизам, оскудни су у машти. Чим је одвојен од стварности, чим је удаљен од активног, живог, агилног посматрања стварности, његово књижевно дело пада. Слабост његовог романа „Патница“ долази највећим делом од његовог улажења у сентиментализам, у књишкост, у неку емоционалну патетику која је лишена непосредних израза и акцената живота.

Игњатовић је уносио у своја дела много аутобиографског. Његов лични живот је био сложен, његов политички живот је