Naša književnost

392 Ч - Књижевност

и кроз озбиљну материју. Смех се сам од себе спонтано развија из Игњатовићевог приповедања. Нема припреме, предрадњи, нема смишљања у доношењу комичних ситуација, шаљивих момената, духовитих поенти. То избија лако, ведро, природно, као узгредно, споредно, али то даје критичкој проницљивости и опсервацији сока, боју, пластику. У тој Игњатовићевој ведрини "уха има инспирације, полетности, живахности. Она га присније, људскије па и уметничкије везује за стварност. У њој оживе сви његови дарови писца, постаје у њој сликовитији и занимљивији. „Трпен спасен“, „Пита хиљаду форината“, „Женидба Љубе Чекмежића“ добили су у тој ведрој духовитости која на моменте заблиста и сатиром, забавност сликовите илустрације. Народни и то регионални дух огледа се у хумору Игњатовића. Оно јако пецкање у- шали, које је карактеристично код весељака са села заступљено је у томе хумору.

Игњатовић је у своме књижевном раду ушао и у проблеме села. У роману „Чудан свет“ изнео је доста података сеоске стварности, показујући непросвећеног сељака као жртву грабежног капитала, излажући нескривено корупцију, зеленаштво, крадљиво правосуђе, све оно што разара и упропашћује село у власти капитализма. Он је ишао не за сликом природе за коју није имао сликарског талента, већ за људима, за односима међу људима. Он је уочио пропадање сеоских имовина које су одлазиле на добош, осиромашење сеоског света који се заплетао у дугове и у скупе парнице, глобљен и пљачкан од власти и од свих оних којима власт служи као оруђе за нагомилавање капитала. У „Чудном свету“ описао је трагичан пад једног сељака који је, разним махинацијама заслепљен, као инсект упао у паукову мрежу.

И приказ сеоског живота има за подлогу Игњатовићеву конзервативност, његово убеђење да су времена стара била боља, да је економска пропаст села дошла што се изгубила власт спахија, што нема више спахиског поретка, што нема спахиске чврсте руке. Историја „Чудног света“ усредсређена је у судбини имућног сељака који страда у похлепи за већим богатством и то због лаковерности, заслепљене наивности и сујеверја. |

Игњатовић је волео здраву, снажну природу.'У његовом појму лепоте има суровости и простоте. Он се оваквом лепотом усхићава: „Красно је видети ту киту мајсторских девојака. Све једре ол здравља, јер су радне. Лице косом да пресечеш, чисто, без да је малтерисано, веселост искрена, поглед отворен али скроман“. Он је тај појам лепоте изражавао језиком старих трговаца и занатлија

% х У јаје У ЕН 55 ЈЕ