Naša književnost

љуто

Хроника Е ; (7 1897

оних који су и као књижевници били најактивнији и који у друштвеном и државном животу имају највећа и најтежа задужења.“

„Као једну од основних форми своје друштвене делатности, свог уче– чића у друштвеном животу земље, Удружење је стално практиковало одржавање књижевних вечери на којима су књижевници, чланови и кандидати, читали пред публиком или на радију своје књижевне радове, песме, приповетке, репортаже и критике. •

У протеклој години укупно је одржано таквих вечери 55. Поред тога, Удружење књижевника приредило де у Београду и унутрашњости један низ јавних предавања на којима је говорено о актуелним и озбиљним темама, ке само и не увек из области књижевности. У јавну делатност Удружења треба убројати организоване прославе 1 маја и Октобарске револуције, про– слеве стогодишњице „Горског вјенца“ и прославу Вука Караџића, Бранка Радичевића и Ђуре Даничића и прославу Отона Жупанчића, а заједно са позоришним уметницима Удружење је одржало комеморацију поводом десе– тогодишњице смрти Бранислава Нушића.

Одржано је, сем тога и неколико међурепубличких књижевних гостова-

а. Поред те јавне друштвене делатности Удружење је такође развило и

унутрашњи рад са својим чланством, У Удружењу је у протеклој години одржано 25 састанака, пленарних и секцијских, као и о:станака са страним гостима, књижевницима из демократских земаља.

Велики недостатак у раду Удружења у прошлој години претставља отсуство тешњег контакта са младим писцима, оним који покушавају да раде и који се развијају у „Лоли Рибару“, СТУДЕНТИ књижевним организацијама и средњошколским литерарним дружинама.“

На крају је резимиран цео рад Удружења у прошлој години и дате

"су сугестије за будући рад:

„Удружење би у наредној години морало појачати, разгранати и јасније одредити своју јавну и интерну делатност, како би наши заједнички напори добили целисходни карактер и пунији друштвени смисао. Са наглим развитком наше земље, са ширењем и продубљивањем наше национглне културе, у размерама које су у нашој историји досад непознате, и пред наше књижевнике и пред нашу књижевност, наше друштво ставиће све веће, све теже, све одговорније задатке у уздизању и васпитању широких маса трудбеника. Да бисмо могли свесно одговорити том племенитом позиву, о коме су сањали наши најбољи духови од Доситеја до Светозара Марковића, наше Удружење мора појачати своју делатност у друштву и своју активност, како бисмо и ми што више допринели отварању путева ка светлим видицима које вам пружа наша социјалистичка сутрашњица.“ ла 5

"За овим је дискусија о извештају Удружења додирнула многа принпипијелна питања која се односе на ргд Удружења. У дискусији су учествовали: Младен Лесковац, Марко Врањешевић, Милан Ђоковић, Миливоје Ри– стић, Вел=г Перић, Светислав Предић, Јован Поповић, Ото Бихаљи и Милан Богдановић.

Допуњујући извештај о раду Удружења Младен Лесковац је изнео рад секције за Војводину Удружења књижевника Србије. Подвукао је кнтензиван рад секције на одржавању књижевних вечери и предавања у Војводини, сарадњу у „Летопису Матице српске“, приређивање заједничких књи-

6