Naša književnost

436 А 2 Књижевност

је и у свом утописком социјализму отишао даље од западноеврол-

м ских утописких социјалиста. Западни утописки социјалисти сматрали су да се до социјалистичког уређења може доћи мирним путем. За

Бјелинског ова претпоставка је смешна. Он сматра да се ново дру-

штвено уређење може остварити само помоћу народне револуције. Ослободивши се схватања идеалистичке филозофије и све до-

следније изграђујући своје материјалистичке погледе, Бјелински ви-

соко уздиже заставу борбе против трулог феудалног поретка. Ње-

гови политички и револуционарни погледи достигли су свој врхунап,

у знаменитом писму Гогољу. Велики руски реалист и сатиричар Н.

В. Гогољ који је у својим делима тако сјајно разголитио трулеж фе-

удалне Русије и кога је Бјелински оценио по заслузи, одрекао се

четрдесетих година својих уметничких дела и прешао на позиције

официјалне назадњачке идеологије, бранећи „народност, православ-

ље, самодржавље“. Те своје мрачњачке погледе изложио је Гогољ

у књизи „Одабрана места из преписке са пријатељима“ (1846). То је

| био страховит пад великог писца, који је изазвао изненађење и огор| чење код свих напредних људи у Русији. Бјелински је о Гогољевој | књизи написао негативну критику. У писму упућеном Бјелинском | Гогољ негативну оцену своје књиге приписује личном нерасположе| њу Бјелинскога према њему, Гогољу. Бјелински је одговорио Гогољу 5 својим чувеним писмом, у коме је изрекао све што му лежи на души. Моментална ситуација — и Бјелински и Гогољ налазили су се“ иностранству — била је таква, да је Бјелински могао о свему потпуно отворено говорити; у чланку о Гогољевој књизи Бјелински није могао због цензуре да изрази све своје огорчење и негодовање против те књиге. Одговарајући на Гогољеве прекоре да је свој чланак писао тоном ражљућена човека, Бјелински признаје да је то делом тачно, али његов гнев је потпуно схватљив. Бјелински даје објашњење зашто је раније ценио Гогоља и зашто је сада тако огорчен. „Да, ја сам вас волео, каже Бјелински, — свом страшћу којом човек крвно повезан са својом земљом може волети њену наду, част, славу, једног од њених великих вођа на путу свести, развитка, прогреса.“ Даље Бјелински у писму раскрива сву лаж официјалне идеологије, коју је сада заступао Гогољ. Он истиче ужасну стварност земље, у којој нема „чак ни полициског поретка, него само огромне корпорације разних службених лопова и пљачкаша“. Бјелински истиче задатке који чекају неодложно решење. Међу тим задацима он, разуме се, поставља на прво место укидање кметства. Подвлачећи чудовишност књиге „Одабрана места из преписке са пријатељима“,

ПО МА ТН уИН ] јаР.

.