Naša književnost

ен дина

ај

паника

јадна аи нињинен

Ја Бјелински 437

Бјелински позива Гогоља на крају писма да искупи грех новим делима која ће бити слична његовим пређашњим уметничким творевинама. ~

Писмо Бјелинског Гогољу наишло је на огроман одјек у Русији. Како се није могло штампати, оно се раширило у огромном броју преписа. Оно је постало политички манифест напредне и демократске Русије. В. И. Лењин назвао је ово писмо једним од „најбољих дела нецензурисане демократске штампе, које је сачувало огроман, живи

· значај до данашњег дана“.

У складу са изграђивањем својих реалистичких и револуционарних погледа уопште, Бјелински је изграђивао и систем својих естетичких погледа. Он се борио против лажних књижевних ауторитета, против идеалистичке естетике, која књижевника одвраћа од живота, против књижевности која улепшава стварност. Од књижевнести он тражи истинито, пефалсификовано приказивање живота. У своме сјајном есеју „Поглед на руску књижевност 1847 године“ он исмева читаоца који од књижевности тражи забаву и разоноду. „Доиста, — каже Бјелински, -— замислите обезбеђеног човека, можда богатог; он је сада добро ручао (он има одличног кувара), сео у волтеријанску фотељу са шољом каве, пред камином који пламти, њему је топло и угодно, осећање благостања причињава му радост, =— он узима књигу, лењо преврће њене листове, његове обрве се почињу мрштити, осмех ишчезава са румених усана, он је узбуђен, узрујан, ражљућен... И има од чега! Књига му говори да сви људи не живе тако добро кас сн, да има јазбина, гдеу дроњцима дрхти читава породица... да има на свету људи који су по свом рођењу осуђени на беду, да се последња пара не даје увек за вотку из доколице и лењости, него из очајања“.

Бјелински је постао творац нове теорије уметничког реализма у руској књижевности, Он је не само правилно оценио писце тзв. „натуралне“, тј. реалистичке, школе у руској књижевности, него је и теоретски уопштио резултате те школе, створио свој систем реалистичког схватања књижевности. Ослободивши се свога идеалистичког схватања уметности, према коме она не треба да активно утиче на стварност, Бјелински тражи напредну, идејну, револуционарну књижевност. „Одузимати уметности, — каже Бјелински, — право да служи интересима друштва не значи уздизати је већ снижавати, јер то значи одузимати јој живу снагу, тј. мисао“. Интереси друштва — то је одређени политички и социјални програм, служити интере-

МИА ИТ Уа

5

Ма њи а ад везе МАРУ АЈА

кји