Naša književnost

ОСВРТИ

ДУХ ОТПОРА

У данашњој Француској мљад непознат писац нема могућности да објави књигу. Такво је код нас стање. Већина издавача се првенствено интересује за преводе књига америчких књижевника и сензационалним или порнографским делима. Да би се у ово уверило, довољно је прелистати „Француску библиографију“ — каталог нових издања. Све ће одједном бити јасно. Називи књига колабораната Мороа, Монтерлана, Жионоа, „радови“ о Лавалу и Петену, прљави састави разних Кравченка, Кестлера, Валтена штампају се на видном месту поред америчких романа. Како онда хоћете да се нађе хартије за наше младе романсијере, наше младе песникег Њима претстоји смрт од глади. Издавачи више воле оне који проституишу свој таленат.

Ево недавног примера како је корупција завладала међу књижевницима. Једном младом писцу је пошло за руком помоћу левичарских организапија да оде у Шпанију и он се отуда вратио са антифашистичком репортажом, коју је објавио у новинама. Затим је покушао да објави своје дело у засебној књизи, Издавач коме се обратио изјавио је: „Ваша репортажа ме не занима. Ако желите да је објавим, „преудесите“ је, додајте например нападе против Совјетског Савеза, тада ћемо моћи говорити о издавању“. Писац коме је недостајало савести послушао је подли савет. Књига се појавила. Она је аутору донела „Велику награду за репортажу“.

Да бисте се уверили у истинитост ове историје, казаћу имена. Ар се зове Серж Грусар. Његова књига носи наслов „Шпанска усамљеност“. А издавач није нико други до добро познати у Француској Плон. Све ове чињеници ми је цинично рекао сам Грусар.

Ево вам слободе стварања! Разуме се да сви млади писци нису тако покварени као преуважени Серж Грусар. Али их зато чека сиромашки живот.

Такву слику можете видети у свима областима културе. Композитор, кад понуди своје дело управи опере, чује одговор: „Музика је недовољно уносна“. Драмски писац сазнаје да му је комад сувише реалистичан: „Публици не треба умне хране, њу морамо забављати“. Али сама та публика У Француској нема речи, и Јак. да говоре у њено име присвојили су трговци најгоре врсте. Ј

Шта је онда уметничко стварање у условима капитализма Уметницима заповеда онај који плаћа. То је неумољиви закон који влада код нас увек и свуда. А онај који заповеда не мисли наравно о интересима народа и нимало га се не тичу васпитни или слободарски циљеви. Он заповеда полазећи од личних капиталистичких интереса и од својих класних. По његовом мишљењу добар је онај позоришни комад, онај филм, онај роман који ће донети више новаца, будити ниже инстинкте и успављивати народ.