Naša književnost

4)

Ди 4 а ШИ ДА са 4 5.

РА о ИМ о

456 Књижевност

зато што је јадранска обала у извјесном смислу преломна линија, каменита и пркосна преломна линија словенског и социјалистичког копна, и пјесник је осјетис неодољиву потребу да стане на ту линију и да са ње говори о нама — и нама и свијету око нас. Друго зато што је пјесник у књизи лирике о Југославији хтио да, послије рата, послије пјесама о борби, жртвама, херојској трагици и вјери у побједу, запјева и о радости послије побједе, па је дошао на јадрански извор, на наш најдаљи заједнички извор, и нов и необичан, да ту умије срце и очи, да се задахне његовим љековитим весељем и љепотом. — Зимње је свитање, јутарња магла је још ружичаста, а пред пјесниковим срцем се открко „зелени пламен Јадрана“ који се претворио у словенско весеље послије жестоке „распре са невољом“. .

„На зимнем рассвете, — так рано, —

Чутђ розов бе утреннин дем,

Зеленое пламл Удрана Открвтлосђ пред сердцем моим.

Все бедвг, что а переспорил, Все битве!, где шел невредим, Лдранское старое море Омвло веселђем своим.

Кипашцее, как новоселље, Одетое пенои седои,

Так вот оно — наше веселђе Славанского спора с бедои,..“%)

То је то Јадранско Море, то „словенско весеље“! А оно је постало словенско весеље и зато што су ту стајали Титови војници ваше заједничке слободе. И пјесник, у свитање које се разгара „као слава“, види и —

„“ остров, зелени в баграном,

Откуда летела зара,

Где Тито столл над Мдраном, ~ О будушем с ним говори.“)

а ет

|

5 У зимње свитање, тако рано, — јутарњи дим је био једва ружечаст, —- пред мојим срцем открио се зелени пламен Јадрана... Све невоље које сам надмудрио, све битке кроз које сам прошао нерањив, опрало је својим весељем старо Јадранско Море. Узбуркано као новонасеље, одјевено у бијелу пјену, — то је оно, наше весеље (послије) словенског спора са невољом.

7)... острво, у зеленом с тамно-црвеним, одакле је избијало свитање, гдје је Тито стојао над Јадраном, разговарајући с'"њим о будућности.