Naša književnost

Бани

Повест о три ухапшенз мускетара ЕФ 487

Стајали су над њим; оба забринута и ђаволски озбиљна. Да, сад су га коначно схватили. Јожекова рука дотакла га лагано ! милујући.

„Опрости, било је баш глупо од нас“, рекао је. „Нема смисла да кријеш. Покажи, како су те!“

Свукли су му кошуљу, опрали леђа и повили га.

„Ову ноћ бићеш ти на сламарици,“ одлучили су. „Потребна ти је.“

У кући су их брзо упознали. Говорили су за њих да су прави птићи и да ће они доле имати и те каквог посла пре но што им развежу језике. На шетњи су се држали један уз другога, као да су срасли. Чак у купаоници гурали су се под једним тушем. Једном, на дворишту, неко их је позвао:

„Хеј, ви три мускетара!“

Отада су их знали само под тим именом. И девојке на трећем спрату већ су их разликовале. Женски ходник био је неколико степеница изнад њих, а прозори једва добар хват даље. Седам их је било у соби. Сваке вечери певале су и сваког јутра могао се чути радостан врисак. А понедељком су лупкале поред прозора идући“ на купање, Свака је ударила руком по вратима.

„Мали, држи се добро“, викнула је Лиза.

А Марта је рекла: „После вечере послаћемо вам пошту“.

Оташле су смејући се и по мраку су на врпци измењали писма.

Момке су цео месец пустили на потпуном миру. Изгледало је да су заборавили на њих и да ће их једног лепог дана послати у интернацију. Али ствар се неочекивано опасно заплела. Крајем маја, у време кад су се девојке већ завукле под ћебад, под Лизиним лежајем лупнуло је снажно три пута. На цедуљици, коју су подигле, биле еу само две речи: „Пошаљите повоје“.

Сад су знале — један од мускетара је на саслушању.

Овај пут дошли су по Петра. Већ добар сат што је отишао из себе. Још пре но што се вратио, Мали се попео на прозор и отуда лупнуо по таваници. Узмањкало је повоја а Петар ће их сигурно требати. Почистили су око сламарице, сламарицу растресли и уредили, да би Петру бар мало лакше било. За ту ноћ лежај је био само за њега.

Затим су чекали. Мали код врата, а Јожек је кроз прозор гледао у небо. Чудна тишина је владала. И на цести је све замрло. Били су мирни и непокретни. Чак ни тада, кад су чули да долазе,