Naša književnost

де ба» а

ИН А и

с 520 у Књижевност

грађански демократа. Не замишљајући викакво ново политичко решење изван оквира једне усавршене грађанске демократије, он је тај идеални облик видео у грађанској демократској републици, која би морала претрпети извесне социјално-економске реформе, као ублажење неизбежног кгпиталистичког система у њој.

Наглашујући да се до таквог облика може доћи само легалном, парламентарном борбом, Јаша Продановић је истовремено показао да није за револуцију. Али контрареволуционар никада није био. Не схватајући друштвено-историску улогу радничке класе и њене руководне снаге, Комунистичке партије, он им је начелно оспоравао право на револуционарно остварење социјализма. Али им непријатељ није био. А кад се револуција догодила и <с0бијализам остварио, он их је признао као победе прогреса. После Октобарске револуције, он се обележио као пријатељ СССР-а, и у своме политичком активитету ту важну компоненту увек је наглашавао. А кад је Комунистичка партија Југославије повела борбу за нгродно ослобођење и почела да извршује и друштвено-економску револуцију у земљи, Јаша Продановић не само да јој се није супротставио, што су, међутим, учинили скоро сви значајнији претставници наше некадашње грађанске демсокргтије, већ се са њом солидарисао и на њеву страну стао. М после победе, после триумфа борбе за ослобођење и унутрашње револуције, он је без двоумљења и недвосмислено, активно и видно, ушао у политику која нашу земљу претвара у социјалистичку. Одушевљен остварењем својих главних политичких постулата, републиком и федерацијом, он их несебично поздргвља и прихвата, иако се то није догодило и није се могло догодити под руководним утицајем политичких снага којима је он стајао на челу.

На тај Начин, Јаша Продановић одаје пуно признање Комунистичкој портији Југославије, којој, кроз Народни фронт, као лојалну сарадњу, пружа и своје име и своје последње снагг. То је управо чин који крунише политички активитет Јаше Продановића. Без њега би његово име данс било зедна лепа успомена из прошлости. Њиме осветљено, име Јаше Продановића остаје живо и трајно, за разлику од многих других која су се у најславнијим данима историје наших народа или неповратно угасила или чак и срамно упрљала. Тим чином Јаша Продановић повезује најбоље традиције слободарске политичке прошлости Србије са Новом Југославијом, у којој управо оне и триумфују у остварењу свих народних права.

Јаша Продановић је имао дубоко осећање за народну ствар. Без 06зира како је он политички гледа и којим политичким начином се за њу бори, оно је код њега видно у свима облицима његове јавне делатности. У његовом књижевном раду, то се нарочито испољава. Убеђени Вуковац и далеко после Вука, он је литературу доиста гледго, схватао и мерио народним счима и народним мерама. Из тог његовог осећања произлази и његова наГгочита љубав за народну поезију. коју је највише обделавао и за проучавање које је дао значајних прилога. У тој области треба истаћи његов реагистички став. Он је, међу првима, устао против сваког мистичног и идеалистичког тумачења народне песме, бунећи се на симболистику која се из ње насилу извлачила и оспоравајући свакоме да у њој тражи неку вишу, апсолутну националну етику, која би откривала нека кародна стремљења „царству небескоме“. Не тражећи објашњења народној песми у условљено-