Naša književnost

трна

Хроника

стима под којима се јављала, и можда и не разумевајући их, он је свакако добро уочио резлизам народне поезије и, бранећи па, дао добре прилоге за правилно тумачење народнога песништва.

Народни мотив је у њему самоме дубоко био саживљен. И он се њиме служио управо виртуозно. Његови говери, његови публицистички чланци, његови књижевни написи били су њиме богато прожимани, и то је давало извесну народску сочност и крепкост његовоме стилу. Кров то осећање и са тим особинама књижевног казивања и доношења судова, Јаша Продановић је ценио углавном и све остале књижевне појаве на којима се задржавао. Из тога извире и његов позитивистички став према уметничкој литератури, која по њему мора да има извесан утилитаран карактер, да буде непосредно корисна и непосредно дејствујућа, да врши скоро извесну педагошку функцију. За виши уметнички квалитет није увек имао сигуран суд, али је тако рећи непогрешно осећао и критиковао сваку појаву која извире из магле, из мистике, из нереалних сновиђења, која се, дакле, одваја или уздиже изван стварности. Он је био поборник реализма у књижевности, а непријатељ сваком елементу у њој који би ма у ком облику болесно или мистично помућивао њену здраву садржину. У његовом књижевно-критичкоме раду, према томе, остају и данас као позитивни елементи управо те његове реалистичке склоности његове антидекадентне поставке, и осећање друштвености књижевнога стварања.

У Јаши Продановићу треба, најзад, ценити и његов људски лик. После смрти, остаће доиста да живи његова људска фигура. Њени главни квалитети, љубав према народу, кепоколебљива вера у прогрес, премерна личиа честитост, најпотпунија доследност у примењивању својих идеја, храброст лична и грађанска, скромност у животу и непоштедност у раду, — то су сдлике које се нису на сваком кораку налазиле у некадашњим нашим животним приликама, и које и дгнас мегу да се гледају као добар пример.

МИЛАН БОГДАНОВИЋ. _

УЧЕШЋЕ ЈАШЕ ПРОДАНОВИЋА У КЊИЖЕВНОСТИ И НАШЕМ КУЛТУРНОМ ЖИВОТУ ~ ;

Рођен 1867, Јаша Продановић је из оне генерације која :=, У атмосфери што су 16 стварали Марковићеви списи, долазила из гимназија на Велику икслу с идеалима социјалистичким и републиканским. После матуре 1286, Продановић се уписао на природне науке, и убрзо се истакао у једном кружоку напредних студената. Ова група (у којој су, поред Продановић, били и песник Милорад Митровић, историчар Миленко Вукићевић и још неки млади људи који ће и касније учествовати у јавном животу), убрзо је основала „Одбор за издавање целокупних дела пок. Светозара Марковића“ и 1888 године почела објављивати опне мале свешчице које су и до данас једино издање донекле сабраних Марковићевих списа.

Завршивши ускоро природне науке (1830), Продановић постаје гимна-

зиски предавач у Врању и често премештан као опозиционар сељака се с

А а а Рана пса УРА дарива чеда за гви АГААНЛА СД смвнитииа ван мн Ае лала НЕ Сава в ДА

а њи а

ЈЕ за.

Лаон

ж'

о из а а ње А

#

8, 5 3 ђ 1