Naša književnost

БИ И

564 Књижевност

на природу с хладном, незаинтересованом рационглношћу аналитика, „убио непосредни трепет живота у сликарству и до краја сузно оквире стварности која занима умјетника“. Појаве декаденгије и формализма у нашој музици изражавају се, поред осталог, у еклектизму, натурализму, атоналности, збрци и множини разноликих, увијек кратких и реских звукова, у дисхармоничности и какофонији, којих има чак и у неким композицијама на тему Народнооглободилачке борбе. Декаденција и формализам у архитектури код нас изражавају се, поред осталог, у низу нових, реализираних или тек пројектованих архитектонских објеката (пројекат нових сарајевских улица итд.), и у реакционарним, формалистичким теоријама да је такозвани функционални конструктивизам, остварен „на подручју западне Европе“ као израз „полетне динамике модерног живота“ и „савременог развоја статике изражене челиком и армираним бетоном“, — архитектура новог, социјалистичког друштва, а да је социјалистички реализам у архитектури, који усваја и прерађује на вишем степену развитка тековине класичне архитектуре, само отступање назад, како би се „заостале народне масе“ оспособиле дз схвате и прихвате „крајње јасне композиције кристалних тијела, плоха и бридова“ буржоаског функционалног конструктивизма! (Биди „Републику“, год. ТУ, бр. 2, стр. 148—157.)

Борба против остатака и рецидива формализма и декаденцијг у нашој земљи, против утицаја декаденције са Запада или њених остатака у земљама народне демократије, — укључивала јг до сада и укључиваће — у извесној мјери — и у будуће и борбу за популаризацију великих тековина совјетске умјетности, односно борбу против сваког покушаја интелигентског потцјењивања совјетске умјетности. Наша партија је ту борбу водила до сада с потпупим успјехом, а водиће је, наравно, с успјехом и у будуће.

Такви су остаци и рецидиви реакционарне буржоаске умјетности у нашој земљи; тако се, у борби с тим остацима и рецидивима, развија и мора развијати борба за социјалистичку умјетност, оорба између старог и новог у умјетности. Говорећи 1927 о рађању новог, о супротности између старог и новог, друг Стаљин је рекао:

„наш развитак не иде у виду глатког, једноставног подизања увис. Не, другови, код нас постоје класе, код нас постоје супротности унутар земље, код нас постоји прошлост, код нас постоји садашњост и будућност, код нас постоје супротности између њих и ми се не можемо кретати напред у облику лаганог љуљушкања на таласима живота. Наше кретање одвија се у виду борбе, у виду

нај

прави а -њГ