Naša književnost

Борба за нову социјалистичку културу и умјетност 563

лизма има. Има их и у књижевности, и у позоришту, и у ликовној умјетности, и у музици, и у архитектури.

Наша књижевност чистија је од декаденције и формализма него иједна друга грана наше умјетности, — о томе, и о разлозимз томе, говорио је дјелимично и друг Ђилас. У борби за социјалистички реализам, у теоретској и практичној борби, наша књижевност стоји на челу свих осталих врста домаће умјетности. На позиције «социјалистичке књижевности прелази низ наших најистакнутијих старијих писаца — реалиста; с тих позиција почиње своју књижевну дјелатност, свој напор за усвајање метода социјалистичког реализма, низ даровитих писаца — почетника. Наше позориште је, послије литературе, учинило највећи корак у приближавању новој, реали“ «етичкој режији, глуми, инсценацији. Ликовна умјетност, иако мање него позориште, учинила је такође много, нарочито наше вајарство и наша графика. Музика је такође почела да се истрже из веза декаденције и формализма. Па ипак, — понављамо, — остатака и ретидива декаденције и формализма има у свим тим гранама напе умјетности, поготово у архитектури, гдје формализам и декаденпија владају прилично суверено и прилично безобзирно.

Остаци рецидива формализма и декаденције у нашој књижевности изражавају се, поред осталог, у остацима и рецидивима ујевићевштине и надреализма код неких младих загребачких писаца, у формалистичкој и плиткој идилизацији социјалистичке изградње у поезији неких младих београдских литерата, у мутној мистици и кстрзаности неких старијих и млађих словеначких књижевника, у канонизирању средстава и метода македонске народне поезије у „лирици низа македонских писаца. Остаци и рецидиви формализма и декаденције у позоришту изражавају се, поред осталог, и конструктивистичким, натуралистичким, симболистичким „синтетичним“, „динамичким“ и болеснопсихолошким застрањењима на љубљанској, загребачкој, сарајевској и — једној и другој — београдској сцени, и то како у поставкама позоришних комада, тако и у поставкама опера и балета. Остаци декаденције и формализма у ликовној умјетности изражавају се, поред осталог, у формалистичкој графичкој опреми књига загребачких накладних завода, у пристрасности графике према страшном и наказном, у остацима импресионизма или чистог ларпурлартизма у скулшттури, у остацима импресионистичког свођења свијета на игру тамних или свијетлих пјега у сликарству, или у остацима утицаја Пола Сезана који је истјерао из својих слика чак и онај површни, импресионистички траг свјетлости и, гледајући