Naša književnost
.
Прича о кмету Симану у . 569
речи као неког слатког, ватреног пића. И-сам се чуди откуд му на ум падају те смеле речи, од којих је потоња увек слађа од прве. И милије му је то што може да изговори, него и овај род, који он сада сматра својим, и сав шљивик, са свим воћкама из корена. Одмахује Симан руком широко, преко јесенског предела и неба над њим, гуши се од јасних речи, и на све агине на силу благе и наоко разложне примедбе и опомене одговара оштрим и кратким: не! у ком оно е пуца и жеже као пламеви бич.
(Кад људи кроз нараштаје, из дана у дан, из године у годину, раде за другог, и увиђају том осећају, а немају снаге да ма шта промене нит смеју да покажу своја права осећања, нагомила се у понеком од њих горчина стотина хиљада људи и десетина поколења).
Тешко је веровати да толико огорчења и победничког кликтања може стати у један једини слог. Тако је Симан изговорио неколико пута то своје не, окрећући лице на све четири стране света а затим пут неба, као да пуца из мале пушке и шенлучи, да цео свет чује његову радост. А затим се окренуо према аги и тише и сређеније изговорио то своје не, тако да је у тој наглој промени тона било нечег
нарочито значајног и свечаног:
— Не, није тако, Ибрага.
— Па како је, кад није тако, — пита меко ага.
— Видиш сам како је: друго вријеме, друга права, па и други судија.
— Оно јест, друго вријеме — божије давање тако! — али ти си паметан човјек, Симане, и знаш добро да такве праве нема по којој оно што је моје може одједном постати твоје.
Ту Симан плану.
— Е да видиш, има, Ибрага! Има и може! И твоје је некад било наше, па у неко вријеме и по некој прави постало ваше. Е, кад је оно што је од давнина било моје могло постати твоје, може вала и ово што се зове твоје постати моје, као што је и било.
— Оде ти, Симане, далско.
— Могу ја данас да идем куд год хоћу.
— Можеш...
— Могу, још како могу, Ибрага.
Ћутање, у ком сваки мисли своје. Симан мисли шта би још мотао тешко и увредљиво да каже не овом свом Ибраги, кога он више ни за што не сматра и који, право говорећи, није никад ни био неки рђав човек ни тежак ага, него свима агама на земљи и уопште це-
2 Књижевност