Naša književnost

Прича о кмету Симану 579

Капија на црквеној порти била је закључана, али се чуло како око цркве нешто раде и како се дозивају жене које чисте и перу. Да не би свратио пажњу на себе, Симан није куцао, него је отиша> до Ђулагиног хана да тамо попије кафу и сачека време кад ће моћи неприметно да уђе у цркву.

Идући пут хана замишљао је живо како ће увребати тренутак и заварати поглед клисара и сакрити се негде, па макар и под сам владичански сто, како ће се у тренутку кад царев амиџа стане пред иконостас и прекрсти се (јер, „и они се крсте!“) како ће тада "одједном изићи, поклонити се, завапити онако како пише у молби.

= Ваше високо царство... у ниској поданости!..

Тада ће му пружити молбеницу. А затим нека буде шта ће бити, нека га хапсе и гоне куд хоће. Главно је да ће царев амиџа сазнати све што ови сигурно од њега крију, а што он зна то не може цар да не зна. Нека знају цареви за Симана и његову правду!

У тим мислима дошао је пред Ђулагин хан, али није стигао да седне на једну од оних клупа које су тако масне и углачане да се не види од ког су дрвета, кад га предусрете Васо Генго, звани Васо Полиција.

Тај Васо био је висок човек, необично дугих руку и ногу, некако сав расклиман, са танким и обешеним брковима на ситном „лицу. Он је одавно по службама, као „парски чо'јек“. Најпре је био момак у пруском консулату, затим службеник у ућумату, нешто као разносач позива по хришћанским махалама и заптија у цивилу. Нова, аустријска, власт га је задржала у служби и неколко првих Година разносио је позивке као и раније, а од пре неки дан је прави правцати полицајац у униформи, са сабљом у црним кожним корицама, на којој је балчак од месинга.

Откако зна за себе, Симан је познавао овог Васу Генгу, а сада, откад „гања“ ову своју несрећну парницу, сусреће га често, поздрави се са њим и прође, а никад не може у њему да види праву власт ти истинског царског службеника.

Сада му је Васо пришао на неки нов начин.

— Шта ти ту радиш, Симане>

— Вала, ништа.

— Како ништа»

Симан заусти да му објасни да то „ништа“ није баш ништа и ла је овде оставио судове од млека и нске котарице, али му Васо трече оштро:

— Хајде са мном!

За ар а =