Naša književnost

а ава < Еле пеш оф Др у У

586

Књижевност

Из торбе поред њега вире гусле. Поручи обично онај ког првог ухвати ракија, а са песмом поручи пиће и мезе и за гуслара.

Поред Симана има још један редован гост, то је неки Салихбег Хасимбеговић. Он је из Маглаја, али је још од лањске године у Сарајеву, код сестре, која је удата за једног од бегова Бабића, и од њене милостиње пије своје последње полиће ракије. Човек дотрајао, без куће и кућишта, тешка и непоправљива пијаница, некад и чувен коцкар, кога је његово беговско друштво одбацило одавно. Половину свог иметка проћердао је за двадесет и пет година до доласка Аустрије, а другу, већу половину за ових пет-шест година откако је дошла окупација и донела хотеле, свирачице и разне друге забаве и мамипаре. Прегојен, посве кратка врата, црвен и модар у лицу, крезуб, увек влажних и закрвављених очију, он дотрајаза последње дане ту на Козјој ћуприји, где често остане и по два-три дана. „Сваког дана гледам кад ће га дамла: куцнути и кад ће се изврнути“, каже своме момку механџија, који воли мрачна и злогука предвиђања.

Често се дешава да у кафаници крај моста остану Салихбег и Симан сами, јер неко долази само празником, неко само предвече и кад је леп дан, али њих двојица су готово стално ту. Док су трезни, они зазиру један од другог, седе подалеко. Симан се непрестано врпољи, претура неке хартије по јанџику или пљује гласно преко ограде у Миљацку, а бег седи мирно, никог не види и не чује и нико му не треба.

Понеки путник-пролазник сврати, попије нешто и оде.

Врло би тешко било казати који се од њих двојице први јави м како се то деси да започну разговор и да се Симан примакне бегу. Све то свршава ракија.

Оживео, али увек уздржљив, каже Салихбег мирно:

— Хајде једну крајишку!

А Симан одлази и доноси гусле у торби, али тако као да је то његова воља и потреба. И гуди и пева тихо, а кад сврши, не гледа у бега, него у гусле и не пита ништа.

Сад бег поручује.

— Дај ми једну ракију!... Подај једну и овоме!

А кад то испију, он поручује “поново, не двојећи више Симана од себе.

— Дај нам још двије.