Naša književnost

На светском конгресу културних радника , 637'

=

Сјајно су иступили претставници колонијалних народа. Црначки

песник Блекман, рођен на британским Антилима, одговорис је го–

сподину Тајлору: „Енглески језик је мој језик, ја га волим, Тај језик има једну дивну реч — „Слобода“. Али ја бих хтео да та реч

има јасно значење. Хтео бих да се та реч односи и на нас“... У Вро-

цлаву су били Феликс Чикаја, делегат Конга, Ракото Рациманга, · лекар са Мадагаскара, Еме Сезер, књижевник са Мартиника, прет-

ставници Индије, Цејлона, Алжира. Још једном смо видели високи

културни ниво људи које у Вашингтону не би пустили у позориште или библиотеку. Још једном смо се замислили о конвенционалној употреби. речи: заиста, ко би се усудио да песника Блекмана назове дивљаком»е И ко би се усудио да оне што управљају са четрнаест држава Америке назове културним људима»

У Вроцлаву је било могуће поново се уверити у то да све живо, све вредно што се данас ствара у уметности, припада људима који су везали своју судбину са народом. Поменуо сам већ сликара Гутуза. Пабло Пикасо је украсио лист конгреса лепим цртежом, који

претставља пољску сељанку. Пољској је поклонио керамику коју је

сам израдио. Пол Елиар, један од најтананијих француских песника, комуниста, учесник Отпора, написао је у Вроцлаву ванредну песму „Ми се боримо за живот“. У Вроцлаву је био најбољи романописац

Бразилије Амадо, строг и страствен, који је приказао живот несрећ-

ника своје земље. Упознали смо се са занимљивим књижевницима латинске Америке, с Енриком Аморијем, песником и романописцем

Уругваја, у чијим књигама живе правим животом људи ,гаучо“, с:

Алфредом Варелом, с новом бразилијанском музиком. Видели смо Ханса Ајслера, пуног енергије. Могли смо да стегнемо руку вечито

младом Андерсену-Нексеу, да сазнамо стваралачке планове Стојанова и Дрде, да разговарамо с италијанским архитектом Козенцом, |

који је обновио разрушене четврти Напуља, да се уверимо у снагу италијанске књижевности, коју су заступали и писац старијег поколења Бонтемпели и млади прозни писац Виторини, песник Квази-

модо; срели смо се са Лежеом, Хајем, неуморним Бурианом и мно-

тим другима.

А ва а ара а ара ннлаи јадељаи је с5а знане

|

ја -К

а Де

љепота мен

У дат

Доне јата

На