Naša književnost

Лав Толстој

Отаџбини, мржњи на све што је себично, лажно, подло, кукавичко и насилно. Руски херој у „Рату и миру није уздигнут на помпезни пиједестал славе. Он је у народу, урастао дубоко у живот народа. Такав је лик Кутузова који је необично непосредан, готово невидљив у својој кабаници, готово изгубљен у мноштву масе, а велик умом и духом, велик мудрошћу из животне праксе и родољубљем које има дубоке изворе у руској земљи, исклесан из сржи особина руског народа. Но с друге стране Толстој је ослабио историски лик " знаменитог војсковође Кутузова учинивши га до те мере пасивним, да он не влада ратним догађајима, већ да га они као бујица носе.

Толстој не слика свога хероја глорификаторским цртама бесмртности. Његова слика хероја није схема. Херој је код њега саву људском, сав човек који ослушкује откуцаје срца народа који га нагоне на подвиге. Сви они јунаци који за време борбе са Наполеоновом војском избијају из народне масе имају једну заједничку црту: њихови херојски подвизи су спонтани, не ступају на платформу историје ради славољубља, већ су природан израз борбеног патриотског става народа према освајачу. Такав је, на пример, подвиг оног артиљериског официра Тушина који је чудесан по смелости и храбрости, а чија је лепота сва у скромности, у простоти, једноставности, непретенциозности. Толстој је у „Рату и миру" супротставио одлике руског народа лику Наполеона, кога је дао у идолатрији славе, властољубља, у гајењу култа своје личности, уображености, размажености егоцентризма, са животом који је у суштини театралан, умишљен.

„Рат и мир" је у исто време и друштвена слика царске Русије првих деценија прошлог века. Толстој је кроз приказивање појединих племићких породица као органских целина изложио и свој критички став према племству које се отуђило од-народа. Он је ценио људе у њиховом односу према истини и у њиховој љубави према Отаџбини. Волео је ону лепоту која је имала народне особине, ону која се није извитоперила у бесадржајном противнародном животу. Бизарне лепоте нису га одушевљавале. Нискост оног племства које се улагивало царском престолу доводило га је до гњева. У том племству видео је шупљоглавце, људе ружних моралних особина, фразере, подлаце, интриганте, непријатеље људи племенитог кова, дара и карактерне усправности, као што је био Кутузов, видео је у њима људе извраћеног личног и породичног живота. У таквим срединама рађају се полтрони и издајници народа.

~