Naša književnost

642 Књижевност

Симпатије су такође још дубље на страни породице Болконци из племства посрнулог богатства. Оно што у тој породици налази као дар руског народа, то је срце, пријатност, ведрина и топлина. душе. У тој породици расте Наташа Ростова, лик жене који је Толстој надахнуо очинском љубављу. То је жена у којој сама природа блиста својим даровима. Лик радосне, пролетње, освежавајуће, животворне, стваралачке природе.

Симпатије су такође још дубље на страни породице Болконских. Стари Болконски је као стари дуб израстао из руске земље. Древност руског народног патриотизма оличена је у њему. Он у својој оштрој и гордој личности носи презир према нискости, полтронству и подлости дворанског племства. Снага оштре индивидуалности бије из његових покрета, његовог хода, његових погледа и његових речи. Веома емотиван је његов растанак са сином, пун гордог патриотизма п дубоко скривене очинске љубави. Толстој је уложио велику уметничку снагу да креира животно убедљиво мисаоност и карактерност кнеза Андреје Болконског.

Исто тако оставља утисак и лик Пјера Безухова, лик човека са златним срцем кога су такође мучили проблеми његовог доба, који им је прилазио са моралне стране, сударајући се својом питомом и племенитом човечношћу са суровим ругобама владајућег племићког друштва. Обдарени Андрија Болконски и човек Пјер Безухов не могу да подносе помирено и резигнирано те ругобе. У њима се исказује узнемирени Толстој, племић који је устао против лажи, саможивости и бесадржинског живота племства.

Симпатије Толстоја су и на страни сељака Платона Каратајева, коме даје чаробњачку моћ сугестије на ум и срце људи. Његов Платон Каратајев преображава људе простотом, непосредношћу, душевном чистотом, но у исто време његове мисли и његово деловање на људе оптерећени су фатализмом и јеванђелским помирењем, оном другом, пасивном, негативном страном Толстојевог моралистичко-религиозног гледања на живот и на свет. с

Епопеја „Рат и мир“ делује својом уметничком сугестивном спагом наративности, великим унутрашњим складом између приреде и човека, животним оптимизмом који је поетика његовог родољубља, дивном мирноћом у приказивању догађаја и доживљаја, ненаметљивом мудрошћу, јасноћом, крепкошћу и зрелином уметничког израза. У његовом стилу поља зру, природа цвета, реке бујају скежим и бистрим водама. Има се осећање при читању романа да