Naša književnost

'

647

Лав Толстој

Сликајући апсане и изгнанства, царистичке методе терора, Толстој је приказао и политичке затворенике. Но у том приказу његове симпатије су на страни народњака, међу којима налази свога „толстојевца", онога који је против сваког насиља, противу рата и ревслуције, који има морално чистунство у духу Толстојевог нововерства, док у стварним, убеђеним претставницима револуционарне снаге пролетаријата даје исконструисане ликове са слабостима које су карактеристичне за малограђанство и буржоазију. И овакав став Толстоја спада у оне „вапијуће противречности: о којима је говорио Лењин.

Толстојев роман „Васкресење" и његови тада гласовити огледи „Шта је уметност", „У чему је моја вера", падају у последње деценије прошлог столећа, када он радикално кида са племићком класом, када је јасно увидео њену пропаст и када се сасвим окренуо сељаку. Тада је Толстој, по речима Лењина, „раскинуо са свима уобичајеним погледима и оборио се жестоком критиком на сав савремени државни, црквени, друштвени и економски поредак, основан на поробљавању маса, на њиховој беди, на упропашћивању сељака и ситних сопственика уопште, на насиљу и притворству, којима је од врха до дна проткан цео савремени живот“.

Ова жестока Толстојева критика као и противречно тој протестној жестокости моралистичко учење о непротивљењу злу одразили су се и у његовим драмским делима. Толстој је написао виша драмских дела, од којих су најпознатија: „Моћ тмине“, „Плодови просвете" и „Живи леш". „Моћ тмине" и „Плодови просвете" посвећени су сељаку и селу. У „Моћ тмине" је показано село оголело, поробљено од пљачкашког капитализма; у исто време у власти таме која се накупила у самом животу села под дејством робовања спахиским власницима. Оело је у тој тами страшно заостало, запарложено, пустињско. Толстој налази спасења селу у проповедима претставника патриархалног сељаштва Акима, у Богу, у моралним јеванђелистичким чишћењима душе. И у драми „Плодови просвете" Толстој је на позицијама патриархалног сељаштва. И ту он бесмисленост живота буржоаске интелигенције, њено паразитско вегетерирање, њено траћење времена у глупостима, неозбиљностима и лакомисленостима, подвргава оштрој критици. И ту је протест пун тужбе и горчине сељака против пљачке капиталиста, и ту је патриархални сељак позитивна личност која је опет у проповедима религиозно моралних идеја и идеала.

+

Моја а

5 : уз анрариње раваее 4 Е Уа у у Зи Пи за пао А алата мака лозе ови Рина на за ва аса нота ки ови ин Баји еони ја

у

т

Папен ~

Миља кти

3

ЗА За а

~

и ата Ју ари ако

мн аи лаже 5

Њена