Naša književnost

Лав Толстој | 651

места у светској уметничкој књижевности. Епоха припремања ревелуције у једној земљи притиснутој заштитницима кметског права направила је, захваљујући генијалном Толстојевом осветлењу, корак напред у уметничком развоју читавог човечанства." Утицај Толстоја на светску књижевност огроман је. Треба поменути само случај Ромена Ролана који је у једном периоду уметничког рада био под непосредним утицајем Толстојевог уметничког стваралаштва. На свим странама света тај утицај је јак, видљив, благотвдран. Толстоја је најправилније оценила и схватила радничка класа, његове вредности су се испољиле највише у совјетској стварности, у оцени совјетских критичара, историчара и научника.

Толстој је водио борбу за реализам у временима када су појаве натурализма и декаденства пресвлађивале у литератури. Настрано, болесно, изопачено, измишљено, противило се његовим трезвеним, здравим, реалним погледима на уметност. То се нарочито противило његовим схватањима задатака уметности у односу на народни живот и схватању потребе да уметност верно и истинито одрази народни живот. У разговору са Горким он је оштро критиковао Достојевског. „Чудновато је да га тако много читају“ — каже за Достојевског — „не разумем зашто. Та то је тешко и некорисно, затс што сви ти Идиоти, Дечаци 'и Раскољникови, све то није било тако, већ све простије, разумљивије...“ У расправи „Шта је уметност“ жучно је устао против декаденства и натурализма. Толстој је са истом жучношћу устао против ларпурлартизма, противу одвајања уметности од живота народа, против такозване салонске буржоаске „литературе, њених помодних мотива и њене безсадржајности.

Они који су водили противдемократски курс у књижевности хватали су се за оно што је било негативно у раду Толстоја, за његово јеванђелистичко, моралистичко учење, трудећи се да то претставе као срж Толстојеве уметности. Они су покушавали и данас покушавају да Толстоја одвоје од стварности руског народног живота, од историје Русије и њене револуционарне улоге у борби на челу напредног човечанства. Лењин је водио борбу против покушаја либерала да извитопере прави смисао значаја Толстојевог уметничког рада. „Либерали“ — каже он — истичу на првом месту да је Толстој „велика савест“. Зар то није празна фраза2... Зар се тиме не заобилазе она конкретна питања демократије и социјализма, која је Толстој поставио» Зар се тиме не истиче на прво место оно што изражава Толстојеве предрасуде а не његов

ЗА У и,

ак ми |