Naša književnost

650 ~ Књижевност

здравог разума, природе, склада, мере. Он је проживљавао стварност свога доба у кризама, болним раскидима, унутрашњим борбама: Он је човека схватао као биће које носи у себи бурно проживљавање стварности и занимао се највише оним човеком који |= тражио смисао, значења, вредности и лепоте живота. оним човеком који је дубоко ронио у себе, у друштвену стварност, у своје доба, у свој век. Но и ту није остајао на једној категорији људи. Његови ликови су разноврсни: од веома умних до веома осећајних, од племенитих до сурових, од човечних до саможиваца, али никад у једнообразности и једнобојности. Толстој је ишао за тим да да целог« човека и да га да истинито. Отступања од овога било је када су преовладале његове религиозне моралистичке идеје, када је од извесних личности хтео да направи верске проповеднике.

Толгтој је и као писац и као човек свим својим бићем, својим духом и чулима живео у природи. Природа даје свежине, зрачности, ваздуха његовим делима. Читалац осећа да је у шуми, на пољанама, на обалама река, када чита Толстојева дела. Као ни човека, тако ни природу, Толстој не кити лепоречивим фразама, нити сликарским украсима. Природа је у његсвим делима, својим битисањем, својим животворним постојањем, својим спонтаним развијањем лепота, величанствена и чаробна. Толстој је осећа не љубитељски, не излетвички, већ као део свога живота. Када је у њој, његов језик бљесне надахнућем и речитошћу. Он у природи осећа склад, равнотежу, здравље. Склад односа човока са природом рађа код његових јунака особите чари и лепоте. Када је Наташа Ростова у „Рату и миру" у дотицају са природом она показује најлепша својства своје ведре, бујне и очаравајуће женствености.

Толстој је као писац био велики противник замагљивања, намештености и афектирања. Шегов стил је крепак, једар, складан, са јаком трезвеношћу и бистрином духа. Читалац је увек под утиском да иза Толстојевог дела стоји снажна и стабилна личност, да је читав свет који се појављује у Толстојевим делима повезан једном великом, моћном унутрашњом равнотежом, да се живот тог света развија природно и онако уверљиво и истинито како се раз вија и у самој стварности.

Лењин је дао најтачнију оцену светског значаја уметничког дела Лава Николајевића Толстоја: „Толстој је умео да постави у својим радовима толико великих питања, умео да се уздигне ДО толике уметничке снаге да су његова дела заузела једно од првих

.