Naša književnost

654 | Књижевност

да мајка није родила. У све се пачају, свему хоће да заповедају, све у тавтер записују: од детета у колевци до старца с ногом у гробу!

Тако је размишљао и мрмљао Мата из Рушња, а кад му затим дођоше на ум њихови попови и војници, он се просто стресе, Морао је да нагне тиквицу и да се добро поткрепи. То га охрабри да се с њима разрачуна и све протумачи своме нећаку Антонију.

— Има их разне сорте, глава да ти се узблутви од шарениша. И бели, и морасти, и на бувију боју, само љете мантије око њи' ка' ћаволска крила. Спекло ти се срце, гука ти се ваља под гроцем, а опет би у гроот ударио кад их видиш како се вратри окојасили вренгијама место силава, а они, на прилику што се кажу јежовити, натакли на главу неке тигање. Вала Богу што су у својој мали...

— Јој, ујо, страх ме је... — процвиле дечак, али Мата продужи:

— На солдати! К'а детлићи: на глави им аршин-дудуци, по дудуку се повијају пернати мосури, а на ћурдији од силна гајтана чоје ни колико за длан. А тек њи'ови џенерали и капетани! Кад те погледа, усна да ти пукне! Па ти та жгадија поваздан ћурличе у трубе и варака се по јалијама...

Тако је Мата из Рушња приправљао свога сестрића пред улазак у ту страшну варош.

Сунце још не беше у подневици, кад они уђоше кроз Синџиркапију у варош и далеко обилазећи швапску малу избише у „дубровачку чаршију“, где су подаље од очију својих господара трговали и работали њима опредељене занате српски, грчки и јеврејски еснафи. Е

Пристали су пред магазу газда- Трифуна Пећанца у тренутку кад је у њој све на нос падало од посла. Газда-Трифун однекуд беше догнао еспап и сад су са пред његсвим као у вука оштрим н жутим очима парале бале, откивали сандуци и бачве, дрешили завежљаји, а он је трчкарао од момка до момка, мумлао, упоређивао робу са грчким и српским писмима или с рабошима, узвикујући бројеве час српски час грчки.

Мата завеза коња за алку на биљекташу, насу му зоби, па чучну крај врата од магазе, док је нећак, нем од страха и дивљења, дубио пред њим, нашавши се први пут у вароши. Знао је Мата да газдаТрифуна не ваља прекидати ни бога му називати кад је у послу, него треба чекати док те он сам не опази и не призове.