Naša književnost

-676 4 _ Књижевност

"преиначује комад и пробија му пут до позорнице под насловом »Тигсагеј«. То постаје његово ремек-дело, једна од најбољи: комедија француске књижевности.

Један финансиски скоројевић, човек који се шпекулацијом обогатио, обожава једну племићку и обасипа је скупоценим поклонима које она дарује свом пријатељу, витезу. Собарица то открива превареноме, али племићки, после жучне расправе, полази за руком да се оправда. При гозби у част помирења излази на видело да она, обасута удварањима, није нико други до Тиркареова жена. Племићи пустолови беже, али и финансиски скоројевићи су преварени. Битку добијају претставници четвртог сталежа, лакеј и собарица.

У овој духовитој комедији наилазимо већ на нешто од оних Бомаршеових комада који се одигравају у Шпанији и шибају прилике у Француској.

И ако је Лесаж постигао сада велики успех, он је све мање у могућности да се послужи привилегованом дворском позорницом. Његова сатира, која сада удара по нездравим економским приликама, сувише је популарна. Прича се да су му закупци порезе нудили неколико стотина хиљада ливри да би га ућуткали и спречили да објави своја открића. Али он је још јаче дизао глас.

Већ крајем ХУП века почиње пропаст класичне трагедије. То се временски поклапа са Расиновим напуштањем позоришта. Сопед!е Ргапса ве изводи на позорницу у. последњој четвртини владавине Луја ХТУ преко стотину трагедија, али ниједна од њих не успева да надживи своје време. Трагедија лажног античког стила са барокном опремом, или валовитим перикама и патетичним стиховима, постала је туђа гледаоцима. Овом привилегованом позоришту вишег друштва одговарали су бедни народни позоришни ко-

. мади са гутачима ватре, мађионичарима, играчима на конопцу п марионетама. Лесаж и један мали круг створили су савремено позориште, неку средину између глумаца Сотедте Ггапса:5е са њиховим скандирањем стихова, и акробата и лакрдијаша. То је била вашарска позорница, Тћеа!ге Че Та Рогге, на којој су током 26 година приказивани Лесажови комади.

Ово народно позориште, ослањајући се на Сотедлје 4 6 аттфе, али учећи од Молијера, нашло се ускоро у средишту интересовања јавности. Стара забрана, која се односила на италијанско импровизирано позориште, обновљена је, да би се уништило наро"дно позориште. На огвореној вашарској позорници нису се смели