Naša književnost

680 > Књижевност

тиње, посветио овој с неуморном ревношћу. И његово старање није остало без награде: све му је ишло од руке. Какав благослов! Радећи за сиротињу, он се обогатио.“

Жил има много да научи на позорници друштвеног живота. У другој књизи он је успео да постанс љубимац надбискупа од Гранаде, коме служи као секретар. Велики господин тражи истинитосг и искреност: „Не бој се да будеш отворен и искрен; ја ћу ту опомену примити као доказ љубави према мени.“ Тако је говорио надбискуп. Када се Жил ипак усудио да свештенику, који је услед капље био одузет, каже како му се чини да његова последња беседа не делује више тако снажно, старац је пребледео од љутине и најурио из службе дрског критичара.

Маоге сличне поуке морао је да искуси Жил. И тако је он још често мењао господара. Како је био отпоран и еластичан, мирио се лако са недаћама и упадао из авантуре у авантуру. Он види кривицу својих претпостављених и признаје и своју простодушно. Он је способан да презире, али и да се каје. Он је способан и да падне у своје старе грешке. Жил Блас није чврст карактер. Он се радо даје завести и лако се поводи за својим склоностима и пријатељима. Он притом уме да сачува добру природу, веселост и доброћудност. Са-. мо када у благостању постаје окрутан и шкрт, поправља га несрећа и чини бољим.

У првим двема свескама описују се године путовања Жила Бласа кроз доње и средње слојеве друштва. Када долази у додир са богатством и моћи, он је још слуга, лакеј. У трећој књизи, међутим, он се већ пробија у класу оних који поседују и владају. Путем разних случајности и досетки Жилу Бласу полази за руком да постане секретар министра Лермеа. Лесаж показује не само како његов јунак стиче богатство и моћ, већ и како добија окрутност п бездушност моћних. Сада, он заборавља оне који живе у невољи, пријатеље из младости и родитеље, постаје охол, сујетан и неприступачан малом човеку.

На државним јаслима он згрће богатство протекцијом и преваром. Јавна корупција, продаја титула, положаја, власти и ренти ретко је пре Лесажа разголићавана са толико оштрине. За неколико стотина пистола све се сбавља, а ако се ради о ситницама, онда то иде у секретаров џеп. Не ако се ради о великим положајима, као о давању намесништва, онда Жил даје пола профита свом министру.