Naša književnost

па Ра

Ра ЕБУ И ов ЕП ЕС Ћ

св. 11, год. кат 5 ЂЕОГРАД НОВЕМБАР 1918

СИЛВИЈЕ СТРАХИМИР КРАЊЧЕВИЋ

Четрдесет година је прошло откако је умро Силвије Страхимир Крањчевић, истакнути песник хрватског и југословенских народа, у четрдесет трећој години живота, опхрван неизлечивом болешћу, пошто је, борећи се тешко да нађе израз у тадашњој хрватској и 60санској стварности, већ избио на водеће место у хрватској поезији.“) Прослављајући га сада, не ископавамо га из прашњавих библиотека нити га тражимо само по антологијама и читанкама, него један део његових песничких остварења налазимо у свести и осећањима наших савременика. Јер значајни песници наше прошлости увек су уз нас кад се решава и извршује нешло судбоносно. Велики део његових књишки-реторичних стихова, у којима се магловито ковитлају мутне мисли и бескрилна осећања а израз није кристалисан, с правом је заборављен, и није потребно из пијетета приписати им вредност. Многе његове песме остају под прашином књижевне историје, као и песме многих његових савременика од којих се нису знатно разликовале. Но из мноштва његових песама, неједнаких по садржајној, идејној и изражајној вредности, издиже се

“) Рођен 1865 у Сењу, који је као град тада умирао а чије ускочке традиције је песник евоцирао, Крањчевић је на очев захтев пошао у Рим на теолошке студије. Импресиониран споменицима и историским реминисценцијама Рима а побуњен на теологију и клерички живот, осетивши у „катакомбама“ неодољиву жељу за срећом и радошћу, Крањчевић се вратио у домовину, над којом је тада, после хрватско-мађарске нагодбе, владао режим Куен-Хедервариа. Под доста јаким утицајем Харамбашићевих патриотско-јакобинских „Слободарки“ и с доста реквизита тадашње патриотске и љубавне лирике, издао је 1885 своју прву збирку песама „Бугаркиње“. У Загребу је полагао испит за учитеља, и 1886 добио службу у Мостару, на окупационо-анексионој територији Аустрије. После неколико премештаја, и то једанпут због денунцијације, 1893 дошао је у Сарајево као директор учитељске а касније трговачке школе. Од 1894 до болести уређивао је обитељско-књижевни часопис „Нада“

· који је издавала земаљска влада Босне. Од 1904 до 1908 лежао је од болести

бубрега код куће, по болницама у Бечу и крај Сарајева, и 1908 је умро после неуспеле операције. Ако се томе дода да се 1898 оженио и са женом путовао у Италију а пред болест добио кћер, да је имао доста обилну лектиру и везе с књижевним круговима дати су сумарни оквири његова живота у калајевској Босни у првој деценији аустриске окупације. ,

МАПИ Бр РЕН:

" > 7