Naša književnost

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

МИЛАН ДЕДИНАЦ: ПЕСМЕ ИЗ ДНЕВНИКА ЗАРОБЉЕНИКА БРОЈ 60211

„Година уочи Другог светског рата све јаче и све чешће јављало се у мени осећање спутавања личности, губљења перспективе живота, доласка нечег страшног и нељудског што одузима смисао даљем живљењу. Из дана у дан то осећање постајало је све свесније и све дубље и оно је прожимало сваки мој доживљај, чак и онај најудаљенији од политичке стварности. Та мора, та чума, сламала је сваки полет, будни револт и толико ме притискивала да сам често У сну, преплашен, викао: „Мреже“ — јер сам стално живео под утиском да сам спутан, да сам везан, да сам уловљен. 4

И с тим тегобним расположењем пошао сам У рат и допао ропства.“

Овај коментар који је песник Милан Дединац дао уз песму „Балада човека који је уснио мреже“ претставио је његово душевно стање на уласку у рат, а тиме осветлио и расположења која је он лирски изразио у своме заробљеничком дневнику. Он је у заробљеничком логору преживљавао рат као нешто страшно и нељудско што је одузело смисао даљем живљењу. Његов поетски дневник из заробљеничког логора изражава пресеченост живота, пад песника у трагику из које нема излаза, у којој је оптерећен мрачним мислима да је човек од искона осуђен на несрећан живот, на муке и поразе. По основним мислима које прожимају највећи део песама у овом дневнику рат је у њима доживљен не као гигантска борба слободољубивих народа са мрачним силама фашизма, већ као људска катастрофа која се понавља кроз векове.

Губљење перспективе живота у ишчекивању страшног и нељудског које је имало свој реални лик у чудовишности фашизма води своје порекло код Дединца и од његове одвојености као песника, његове изолованости од живота народа и његових перспектива у годинама пре рата. Дединац је своје песничко стваралаштво развијао у надреализму остајући упорно у његовим поетским, идејним и интелектуалним деформацијама и тада када је напредна књижевност прожета револуционарним снагама из народа осудида све декадентне појаве у литератури. Онај песник који је и по своме унутрашњем животу био у бор-

беним редовима свога народа није могао у рат ући. са осећањем да је: у мрежама.

__ Поезија Милана Дединца показује његову велику изолованост од догађаја које је преживљавао његов народ за време рата, његову дубоку усамљеност и трагичност те усамљености у којој су замрачени сви животни видици. То је случај одвојеног интелектуалца кога су вихори ратних догађаја сурово бацили смућеног. на беспућа. Због тога у песмама Милана Дединца не можемо наћи праву слику заробљеничког логора под стражом фашизма, ни човека у том логору. Логор у коме су били смештени заробљеници из наше земље није био ни обесхрабљен, ни морално изгубљен, ни откинут од борбе наших народа са фашистичким освајачем. Било је у том логору врло јаке патриотске и моралне снаге која је савлађивала све срамоте и тегобе ропства, која је побеђивала све личне патње, одржавала дух отпора и вере у коначну победу над фашизмом. Логор се није подавао власти нељудскога и страшнога, чудовишној