Naša književnost

750 - о 5 Књижевност

одвоји нешто од његове заслуге, плати помен у цркви, начини даћу и подиже му белег на гробу...

Затим насташе свадбе.

Прво се ожени хаџи-Трифун Фроском кир-Андоновом. Имао је Теофило много муке и са Трифуном и с Андоном, док је укарарио ову свадбу, али за чудо Фроска нити се успротиви, нити сузу пусти. Смирено је пристала да пође за удовца; досадило јој ваљда да девује и да подноси чаршијске погледе и женска оговарања. Већ сасвим малаксао од Теофилсва наваљивања, хаџи-Трифун беше изјавио да на све пристаје, ако се Теофило прими да све сврши с Андоном. А Теофило, ради Трифунова умирења, не само што мирно и глатко удеси ово бракосочетаније с Андоном, него оде и код ми трополита по благослов за хаџију.

После три недеље доведоше Госпаву. Фроскино венчање бешс тихо и господско, како приличи удовцу и хаџији, а Госпавино бучно, весело. Као што је ред, они који треба да се опију на свадби, била су пијани, и који треба да плачу, плакали су.

Зна се каква је старинска свадба. Е, таква је баш била Госпавина. Хаџи-Теофило беше много весео. Седећи у челу са протом н Трифуном, он је наређивао Циганима да не свирају бучно, него сасвим тихо, из далека, „оне", „његове" песме и чудио се сам себи:

— Теофило, Теофило, многе си работе у животу имао, али наводаџија никад неси био! А сад, ето, и наводаџија постаде!

Кад трећи пуг ово рече, он се окрете хаџи-Трифуну:

~ = Трифуне, сугуби наводаџија беја'; зар је право да из твоје куће без вајде одем, без плате2

— Није право, хаџија, реци само коју плати тражиш»

— Дафину тражим, Дафину да ми даш за мога Ђорђију...

Тако се сви поженише и поудаваше. Можда би и Антонију Рушњанцу нашли неку сироту из родбине, призетили га, узели у ортак-

лук на девету пару, али баш некако када хаџи-Теофило поново дође са сином да виде девојку, Антоније некуд штуче.

Кад камен бућне у воду, на оном месту подуго титрају круго-

Али Антонија одмах заборавише.

Само је псето, које је он био нашао у швапској мали и бринуо се о њему, узнемирено трчкарало и њушкало, тражећи господара.

После неколико дана и: оно га заборави.

И нико никад више не виде Антонија Рушњанца.

БОЖИДАР КОВАЧЕВИЋ.